Aleksići

Prema pisanim dokumentima i predanju koreni Aleksića imaju dugu istoriju i bogatu tradiciju. Aleksići potiču od vojvode Maleša.

Posle boja na Kosovu polju 1389. godine, vojvoda Maleš sa bratstvenicima uzmiče pred turskim zulumćarima u mesto Malina između Trebinja i Bileće.

Prema predanju o postanku bratstva Aleksića, to je bilo ovako:

Kada su Turci zauzeli Bosnu i Hercegovinu, jednom se desi da se paša iz Trebinja ženio ćerkom paše iz Gacka pa je sa svatovima svratio na konak kod Maleševaca u Malini.

Ujutru pri polasku za Gacko po nevestu, paša reče da će i pri povratku iz Gacka da svrate i naredi da se za tu priliku spremi večera za svatove i svakom svatu za konak po jedna devojka.

Maleševci se sastaše i odlučiše da im ponos i tradicija ne dozvoljavaju da ispune ove želje Turcima. Najstariji među njima, Aleksa, smislio je kako da „odgovore“ Turcima na njihove zahteve.

Kada su se sledeće večeri Turci vratili, paša je oholim glasom zapitao da li je sve spremljeno kako je naredio. Aleksa mu odgovori. „Pašo i svatovi, sve je pripremljeno kako je dostojno naše vjere i ponosa“. Kada su večerali i napili se stare medovine paša reče: „Vodite nas u odaje i dovedite nam devojke, a meni najlepšu kaurku“.

Aleksa tada dade znak i među svatove uleteše maleševski momci i devojke. Kuburama i noževima pobiše i poklaše i pašu i svatove. Ostala je samo turska nevesta, koju Aleksa posla sa dva sina gatačkom paši, rekavši im: „Vratite je ocu i čuvajte je kao sestru!“

Paša se iznenadio kada je video ćerku. Ona mu ispriča tragičan događaj i kako su se Maleševci prema njoj poneli. Paša tihim glasom prozbori: „Vala, turske mi vjere, imali su ih rašta pobiti i nikakvo im zlo neću učiniti“.

Maleševci nisu verovali Turcima, pa kada su se pratioci neveste vratili u Malinu zatekli su kuće već popaljene, konje natovarene a mrtve svatove i pašu poređane jednog do drugog. Maleševci su rešili da od svojeg staništa naprave zgarište, da svatove ostave kao mrtvu stražu da se o nedelu turskom i hrabrosti i junaštvu maleševskom priča i pripoveda.

Na rastanku su se dogovorili da krenu u raznim pravcima i da napuste prezime Maleš, i da tako zatru trag kako im se Turci ne bi osvetili.

Zakleli su se verom i ponosom da će svi čuvati slavu svetog Ignjatija Bogonosca kao znak da su svoji i da će pričati svojim potomcima o tome ko su, šta su i odakle su.

Aleksa se uputio preko reke Trebišnjice i na tim prostorima se naselio. Njegovi potomci dobiše prezime Aleksići.

Među Aleksićima je bilo poznatih ratnika, junaka i vojskovođa, intelektualaca i čestitih domaćina.

Potomak Alekse je i čuveni junak Mirko Aleksić koji je na Mljetičku 1840. godine odsekao glavu poznatom krvniku Smail-agi Čengiću i odneo je vladici na Cetinje.