Armagedon uputstvo

PRE I POSLE ARMAGEDONA

Saveti za preživljavanje nuklearnog rata
Jutarnji , M. B. , | 15. 11. 2016 - 10:07h

Dokle god postoje arsenali nuklearnog oružja, postoji i mogućnost da ono bude iskorišćeno. U današnjem svetu sve su veće tenzije između nuklearnih sila, a mogućnost nuklearnog rata vraća se na nivo čiji smo bili svedoci za vreme Hladnog rata.

Nuklearni rat ipak ne mora da znači i kraj ljudske rase. Uz malo priprema, pridržavanja nekih osnovnih pravila i dosta sreće, moguće je preživeti čak i najgoru verziju radioaktivnog armagedona.

Priprema pre napada

  1. Imajte spreman plan

U slučaju nuklearnog napada najmanje 48 sati ne biste smeli da izlazite na otvoreno. Trebalo bi da imate sve što vam treba da biste preživeli bar taj prvi period.

  1. Skupite zalihu nekvarljive hrane

Pirinač, pasulj, šećer, med, zobene pahuljice, testenina, mleko u prahu, sušeno voće i povrće - mogu trajati godinama i sadrže mnogo kalorija u odnosu na svoju masu. Svaki put kada odete u prodavnicu, kupite i jednu ili dve namirnice s liste dok ne skupite zalihe. Nemojte zaboraviti otvarač za konzerve.

  1. Pripremite zalihu vode

Idealno bi bilo da obezbedite oko četiri litre po osobi po danu. Vodu držite u plastičnim kanisterima prikladnim za držanje pitke vode.

  1. Nabavite uređaje za komunikaciju

Ako ste dobro informisani, velika je verovatnoća da ćete preživeti duže. Trebalo bi imati bar radio-prijemnik kako biste mogli da čujete službene informacije vlasti i službi za spasavanje. Korisno bi bilo da imate pri ruci pištaljku, kao i solarni punjač za mobilni telefon. Nije sigurno da bi mobilna mreža ostala aktivna, ali treba biti spreman ukoliko proradi.

  1. Prikupite zalihe lekova i pribora za prvu pomoć

Trebalo bi imati barem standardnu kutiju prve pomoći, sa sterilnim gazama i zavojima, antibakterijskom masti, gumenim rukavicama, makazama, pincetom, termometrom i ćebetom. Nabavite ili isprintajte i uputstva za prvu pomoć: kako previti rane, tretirati šok i opekotine.

  1. Nabavite zalihu druge korisne opreme

Bilo bi dobro da imate baterijsku lampu i zalihu baterija za nju i za radio. Maske za prašinu, plastičnu foliju, lepljivu traku, vreće za smeće, vlažne maramice, alat za zatvaranje ventila za plin i vodu.

  1. Ostanite informisani

Redovno pratite vesti. Nuklearni napad verovatno neće doći nenajavljen. Prethodiće mu višednevni ili višenedeljni rast tenzija između nuklearnih sila, verovatno podstaknut nasilnim incidentom ili konvencionalnim vojnim sukobom.

  1. Razmislite o evakuaciji

Ako se nalazite u gradu koji bi mogao biti meta, razmislite o begu na neku drugu lokaciju. U slučaju nuklearnog rata, izgledne mete su sedišta vlada, vojne baze, teretne luke i aerodromi koje imaju piste duže od tri kilometra. U slučaju totalnog rata verovatna meta su i industrijska i saobraćajna središta, kao i veliki urbani centri.

Preživljavanje nakon napada

  1. Odmah potražite sklonište

Bljesak svetlosti nuklearne eksplozije vidljiv je na dvadesetak kilometara. Ukoliko se nalazite unutar pet kilometara od eksplozije, verovatno vam nema spasa, ali ako se nalazite dalje možda imate vremena da reagujete.

Imaćete oko 10 do 15 sekundi vremena pre nego što do vas dođe toplotni udar, koji uzrokuje opekotine trećeg stepena i oko 20 do 30 sekundi pre nego do vas dođe udarni talas.

Ako ne možete da stignete do skloništa, potražite bilo kakvu udubljenje u terenu i lezite licem prema dole, pokrivajući što više kože. Ako nema udubine, kopajte što brže. Toplotni udar će vam opeći kožu do udaljenosti od 32 kilometra, a vetar udarnog talasa dostići će brzinu od 960 kilometara na sat.

Ako nemate drugih opcija, uđite u najbližu zgradu, ali samo ako ste sigurni da neće biti znatno oštećena. Zavisno o kvalitetu izgradnje, većina stambenih zgrada do udaljenosti od 11 kilometara od eksplozije biće uništene. Udaljenijim zgradama pupucaće će svi prozori, pa se držite podalje od njih.

Držite se dalje od zapaljivih tvari. Najlonske tkanine i bilo kakvi uljani materijali zapaliće se usled toplotnog udara. Nipošto nemojte gledati u eksploziju - čak i kratko vreme izloženosti može uzrokovati slepilo.

  1. Čuvajte se radioaktivnih padavina

Prvi talas radijacije nakon nuklearne eksplozije je najopasniji, ali osobe koje će mu biti izložene pre će stradati od samog udarnog talasa eksplozije.

Ako ste preživeli samu eksploziju, najveću opasnost predstavljaju radioaktivne padavine - radioaktivne čestice koje nakon eksplozije topli vazduh podigne u atmosferu i padaju u obliku fine prašine nošene vetrom ili kao "crna kiša". Takve čestice zagađuju izvore vode, poljoprivredna zemljišta i predstavljaju trajnu opasnost za boravak na otvorenom.

  1. Ojačajte svoje sklonište protiv radijacije

Sabijte zemlju na zidove ili bilo šta što možete da dohvatite. Kako bi smanjili svoju izloženost radijaciji na samo jedan promil, treba vam zaštita od 21 centimetra čelika, 70 centimetara kamena, 66 centimetara betona, 2,6 metara drva, 1 metar zemlje, 2 metra leda ili 6 metara snega.

  1. Ostanite u skloništu najmanje 200 sati

Planirajte da ostanete bar osam do devet dana u svom prvom skloništu. Prvih 48 sati nemojte uopšte napuštati sklonište, dok u sledećem periodu izlazite što ređe i kraće, jer će teren biti pun radioaktivnog joda, koji bi trebalo da se raspadne u roku od devet dana.

Osim joda, pretnje su i radioaktivni cezijum i stroncijum, koji će ostati aktivni decenijama. Dobro se upijaju u tkivo, pa će trajno zagaditi brojne izvore hrane, a vetar ih može nositi hiljadama kilometara daleko od eksplozije.

  1. Pažljivo rasporedite svoje zalihe

Koliko god da ste zaliha odvojili za slučaj nuklearnog rata, pre ili kasnije trebaće vam još.

Ako pronađete zalihe hrane u konzervama ili alumijskim posudama, verovatno će biti sigurne za jelo, ukoliko posuda ili konzerva nije oštećena.

Ukoliko lovite divlje životinje, oprezno ih oderite i bacite srce, jetru i bubrege, u kojima će se skupljati radioaktivne čestice. Nemojte jesti ni meso blizu kostiju, jer se radijacija zadržava i u koštanoj srži.

Jedite korenaste biljke poput krompira i šargarepe. Kako je jestivi deo biljke bio ukopan ispod zemlje, veće su šanse da je manje radioaktivan.

Otvoreni bazeni vode verovatno će biti zagađeni. Idealno bi bilo imati pristup podzemnom izvoru ili pokrivenom bunaru. Mogli biste da napravite solarni destilator.

Koristite vodu iz reka i jezera samo ako nemate drugog izbora. Napravite prirodni filter tako što ćete iskopati rupu 30-ak centimetara od obale, i uzmite samo vodu koja se ulije kroz tlo, zatim je prokuvajte kako biste uništili bakterije.

Voda u zgradama verovatno će biti sigurna neko vreme. Ako nema pritiska, a izgledno je da ga neće biti, otvorite slavine na poslednjem spratu kuće i potom otvorite slavinu u prizemlju kako biste izvukli vodu.

  1. Nosite više slojeva odeće, pokrijte celo telo

Zimske jakne, kape, rukavice, dugi rukavi - kako bi izbegli radijacijske opekotine. Redovno tresite odeću kako se na njoj ne bi nakupljale radioaktivne čestice, i perite je ako imate s čim.

  1. Lečite radijacijske i toplotne opekotine

Ako imate manje opekotine, potopite ih u vodu dok bol ne popusti. Ako dođe do pojave plikova, isperite ih hladnom vodom, a zatim ih prekrijte sterilnom kompresom. Ni u kom slučaju nemojte bušiti plikove.

Ako nema plikova, nemojte pokrivati kožu, već samo isperite opečeno područje i namažite ga vazelinom ili rastvorom vode i sode bikarbone. U najgorem slučaju može poslužiti i mokra zemlja.

U slučaju teških opekotina, zaštitite ih od daljih zagađenja. Ako se odeća zalepila za opekotinu, nežno isecite odeću oko opekotine, ali nemojte pokušavati da isčupate tkaninu. Nemojte stavljati nikakvu mast na ranu, već opekotinu isperite samo s vodom.

Nemojte previjati rane s gazama koje nisu namenjene za opekotine. Možete koristiti plastičnu foliju.

 

TOP Ovaj web sajt je kreirao BeoHosting.com