Јарамази

Најстарије станиште братства Јарамази је село Мируше, низводно у долини, с леве стране реке Требишњице. Изградњом бране на Требишњици 1965. године створено је Билећко језеро у коме је потопљено ово село а домаћинства су расељена. Сачувано је предање о настанку презимена.

Имућни и угледни Лука Витомиров Малешевић из Мируша поседовао је чамац направљен из једног комада ораховог дрвета који му је служио за превоз и риболов.

Једне ноћи нестане му чамца. Тражећи га узводно, левом обалом стигне до цркве Светог Николе, на Мистијаљу. На другој страни реке опази свој чамац и у њему требињског агу Мујагу Перванагића како лови рибу. Лука му је затражио љубазно да му врати чамац на што му овај осионо узврати псовкама и погрдним речима. Лука не поднесе увреде, подиже џефердар и опали на Турчина те му сломи леву руку у рамену и окрзну леву страну плућа.

Иако тешко рањен Перванагић искочи из чамца узјаха коња и одјури у село Чепелицу где су живели Турци. Стигавши, стропошта се са коња и, на самрти, смогаше снаге да каже: „Уби ме Лука Малешевић, јарамаз један", а затим издахну. Турци се заклеше да ће се осветити.

Од тада су Турци породицу Лукину називали Јарамази и тај назив оста као презиме.
На турском реч јарамаз значи : „неваљалац“ и „зликовац“.

Лука се затим дуго скривао од турске освете. После седам година удаде му се сестра у Мостаће, крај Требиња и он се ужеле да је види. Путем сретне Мићана Џелетовића, који је био турски доушник. Он се питаше са Луком и овај му рече где иде.

Доушник одјури код Перванагића и издаде га за позамашну награду. Кад Лука стиже код сестре, изљубише се и он седе са џефердаром преко крила, окренут лицем према малом и једином прозору како га Турци не би изненадили. Пошто су облаци дима са огњишта стално ишли Луки у очи, сестра га замоли да седне на другу страну огњишта што он и учини.

У причи са сестром он заборави да пази на прозор. Турци, у међувремену опколише кућу, приближише се прозору и кроз њега опалише из џефердара и са леђа убише Луку. Потече крв из братовљевих рана по сестрином огњишту.

У самртном ропцу једино је стигао да пренесе сестри ко га издаде. Доушник се дуго крио али га Јарамази ипак убише. Дуго су после трајала трвења између ових породица док напокон Џелетовићи не склопише кумство са Јарамазима.

Није познато да се било ко из братства Јарамаза потурчио.