Jaramazi

Najstarije stanište bratstva Jaramazi je selo Miruše, nizvodno u dolini, s leve strane reke Trebišnjice. Izgradnjom brane na Trebišnjici 1965. godine stvoreno je Bilećko jezero u kome je potopljeno ovo selo a domaćinstva su raseljena. Sačuvano je predanje o nastanku prezimena.

Imućni i ugledni Luka Vitomirov Malešević iz Miruša posedovao je čamac napravljen iz jednog komada orahovog drveta koji mu je služio za prevoz i ribolov.

Jedne noći nestane mu čamca. Tražeći ga uzvodno, levom obalom stigne do crkve Svetog Nikole, na Mistijalju. Na drugoj strani reke opazi svoj čamac i u njemu trebinjskog agu Mujagu Pervanagića kako lovi ribu. Luka mu je zatražio ljubazno da mu vrati čamac na što mu ovaj osiono uzvrati psovkama i pogrdnim rečima. Luka ne podnese uvrede, podiže džeferdar i opali na Turčina te mu slomi levu ruku u ramenu i okrznu levu stranu pluća.

Iako teško ranjen Pervanagić iskoči iz čamca uzjaha konja i odjuri u selo Čepelicu gde su živeli Turci. Stigavši, stropošta se sa konja i, na samrti, smogaše snage da kaže: „Ubi me Luka Malešević, jaramaz jedan", a zatim izdahnu. Turci se zakleše da će se osvetiti.

Od tada su Turci porodicu Lukinu nazivali Jaramazi i taj naziv osta kao prezime.
Na turskom reč jaramaz znači : „nevaljalac“ i „zlikovac“.

Luka se zatim dugo skrivao od turske osvete. Posle sedam godina udade mu se sestra u Mostaće, kraj Trebinja i on se užele da je vidi. Putem sretne Mićana Dželetovića, koji je bio turski doušnik. On se pitaše sa Lukom i ovaj mu reče gde ide.

Doušnik odjuri kod Pervanagića i izdade ga za pozamašnu nagradu. Kad Luka stiže kod sestre, izljubiše se i on sede sa džeferdarom preko krila, okrenut licem prema malom i jedinom prozoru kako ga Turci ne bi iznenadili. Pošto su oblaci dima sa ognjišta stalno išli Luki u oči, sestra ga zamoli da sedne na drugu stranu ognjišta što on i učini.

U priči sa sestrom on zaboravi da pazi na prozor. Turci, u međuvremenu opkoliše kuću, približiše se prozoru i kroz njega opališe iz džeferdara i sa leđa ubiše Luku. Poteče krv iz bratovljevih rana po sestrinom ognjištu.

U samrtnom ropcu jedino je stigao da prenese sestri ko ga izdade. Doušnik se dugo krio ali ga Jaramazi ipak ubiše. Dugo su posle trajala trvenja između ovih porodica dok napokon Dželetovići ne sklopiše kumstvo sa Jaramazima.

Nije poznato da se bilo ko iz bratstva Jaramaza poturčio.

TOP Ovaj web sajt je kreirao BeoHosting.com