Песме

"Хај, што Србин јоште живи - крај свих зала,
песма га је одржала - њојзи хвала!"

(Јован Јовановић Змај)

Текстови српских химни, родољубивих песама ....

1. Боже правде
2. Химна Светом Сави
3. Онамо, `намо
4. Востани Сербије
5. Химна слободе
6. Химна косовских јунака
7. Хеј, Словени
8. Ој, Србијо, мила мати
9. Српска се труба с Косова чује
10. Тамо далеко
11. Јован Бабунски
12. Знаш ли одакле си, сине
13. Креће се лађа француска
14. Ко то каже Србија је мала
15. Ој, војводо Синђелићу
16. Еј, драги, драги, божурове сади
17. Ој, Косово, Косово..
18. Видовдан
19. Играле се делије
20. Марширала краља Петра гарда
21. Нико нема што Србин имаде
22. Планино моја, планино
23. Жали Заре, да жалимо
24. Седам сати
25. Ако хоћеш Србин бити
26. Ајде Јано, кућу да не дамо
27. 
Ој Косово, душо српска

28. Вера наша, вера стара
29. Од Главе Зете до града Спужа


1. 
Боже правде *

 "Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к' победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!"

* Званична химна Републике Србије - свечана песма "Боже правде" Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка.


2.
Химна Светом Сави  *

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави,
Српске цркве и школе – Светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава, где наш српски пастир Сава:
Појте му Срби песму и утројте!

Благородна Србијо, пуна си љубави
Према свом пастиру, светитељу Сави.

Цело Српство слави славу, свога оца Светог Саву:
Појте му Срби, песму и утројте!

С неба шаље благослов свети отац Сава.
Са свих страна сви Срби, с мора и Дунава.

К небу главе подигните, Саву тамо угледајте:
Саву српску Славу, пред престолом Творца.

Да се српска сва срца, с тобом уједине,
Сунце мира, љубави, да нам свима сине;

Да живимо сви у слози, свети Саво, ти помози:
Почуј глас свог рода, Српскога народа!

Пет векова Србин је, у ропству чамио,
Светитеља Саве име је славио.

Свети Сава Србе воли, и за њих се Богу моли:
Појте му Срби, песму и утројте!

* Од шездесетих година 19. века, када је објављена једна од првих верзија светосавске химне „Воскликнем љубовију”, доживела је бројне измене.  Данас се сматра стандардом верзија из пера Корнелија Станковића, великог српског композитора, објављена у песмарици „Србске народне песме удешене за певање и клавир од Корнелија Станковића”, у Бечу 1859. године.


3
.
Онамо, 'намо  *

Онамо, `намо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, `намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, `намо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, `намо... за брда она 
казују да је зелени гај 
под ким се дижу Дечани свети: 
молитва у њих присваја рај.

Онамо, `намо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, `намо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, `намо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, `намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

* Овај патриотски спев, с мотивима из борбе за ослобођење од Турака, написао је 1867. године књаз Никола I  Петровић. Мелодију за ову песму приредио је Фрањо Вимер, цетињски капелник чешког порекла, по узору на једну песму о Гарибалдију.


4.
Востани Сербије  *

Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербије!
Давно си заспала, у мраку лежала.
Сада се пробуди и Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Реф.

Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твојих враждебника ти посрами главе!
Дивјег јаничара терај са Врачара
Који свог истога сад не слуша цара!

 Реф.

Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.

Реф.

Востани Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била.
Сербска теби вопију искрена чуда,
Који храбро бојују за тебе сада.

Реф.

Босна, сестра твоја, на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
Од којега теби иде помоћ многа.

 Реф.

 Херцегова земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора,
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

И согласно веле:
Реф.

 * ”Песма на инсурекцију Сербијанов" (Ода српском препороду) била је химна Устаничке Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић током Првог српског устанка, 1804. Данас се, од ове песме, под називом "Востани Сербије",  углавном не певају строфе дате курзивом, а има и више верзија.


5. 
Химна слободе  *

Од Сибира до Призрена,
Од Урала до Атоса,
Од Бајкала до Вардара,
Грми песма поносна.

Сурово нас васпитала
Историја предака.
Сада речи одјекују
У јединству народа.

Никад нећу да се предам
И слободу бранићу,
Туђу нећу, своју не дам,
Отаџбину чуваћу.

Тукли су нас вековима
Са свих страна душмани.
Доста! Нек је знано свима,
Наше доба долази!

Са Истока сунце стиже
Да обасја сваки дом,
И ко пева ову песму
Завет даје роду свом.

Никад нећу да се предам
И слободу бранићу,
Туђу нећу, своју не дам,
Отаџбину чуваћу.

* Мелодију је компоновао, почетком I светског рата,Тимофеј Атуров, који је касније страдао као жртва комунистичког терора. Прву верзију текста, Марш сибирских стрелаца, 1914. је написао Владимир Алексејевич Гиљаровски, писац, новинар, глумац и одликовани добровољац из Српско-руско-турског рата 1878. Ову корачницу белогардејаца су затим преузели комунисти, па је на нашим просторима била позната као партизанска химна „По шумама и горама“. Ово је нова верзија, коју можете чути на  http://tinyurl.com/bxa6kry    


6
.
Химна Косовских јунака  *

Христе Боже, распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина.

Збогом први, нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно.
Одлазимо на суђено место,
Збогом мајко, сестро и невесто.

Збогом први, нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо.
Одлазимо да се не вратимо.

Кад је драга да одлазим чула,
За калпак ми невен заденула.
Христе Боже, распети и свети,
сва Србија на Косово лети.

Збогом први, нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

* Има више верзија последње две строфе


7.

Хеј, Словени  *

Хеј Словени, јоште живи
дух ваших дедова.
Док за народ срце бије
њихових синова.

Живи, живи дух словенски
живјеће вјеков'ма.
Залуд прети понор пакла,
залуд ватра грома.

Нек се сада и над нама
буром све разнесе.
Стена пуца, дуб се лама
земља нек се тресе.

Ми стојимо постојано
кано клисурине.
Проклет био издајица
своје домовине.  

* Xимна СФР Југославије. Песму је компоновао Чех Самуел Томашик 1834. у Прагу. И даље је актуелна, нарочито последња строфа.

 


8.
Ој, Србијо, мила мати

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме,

Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.


9.
Српска се труба с Косова чује

Српска се труба с Косова чује,
Србина сваког да обрадује.
Трубите браћо, силније, боље,
опет је српско Косово поље.
Трубите браћо, силније, боље,
опет је српско Косово поље.

Српски јунаци, сунце вам сину,
осветисте се ви душманину.
Осветили сте Цара Лазара,
све Југовиће, Богдана стара.
Осветили сте Цара Лазара,
све Југовиће, Богдана стара.

Ивана, Милана, Милоша лава,
Српство им кличе: Хвала и слава!
Бановић Страхињу, Краљевић Марка,
све нас је српска родила мајка.
Бановић Страхињу, Краљевић Марка,
све нас је српска родила мајка.

 

10.
Тамо далеко  *

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.
Тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.

Без отаџбине на Крфу живим ја,
и опет поносно кличем, живела Србија.
и опет поносно кличем, живела Србија.  

 *  У грчком егзилу се певало више верзија песме „Тамо далеко“. У неким верзијама убачена је као рефрен строфа једне друге песме "О, зар је морала доћ' ", која се такође певала на Солунском фронту. Данас се такође појављује више верзија од којих су неке прави галиматијас речи и појмова, што обезвређује ову дивну песму.

 

11.
Јован Бабунски *

Српска ми труба затруби
Ва това село Дреново.
Спрем`те се, спрем`те, четници,
Силна ће борба да буде.

Најнапред иде пред чета
Јован, бабунски војвода,
За њим иде пред чета
Васил, велешки војвода.

Извикна Јован Бабунски:
"Држ`те го село оздола,
Држ`те го село озгора,
Тува је Стеван Димитров."

Извикна Јован Бабунски:
"Предај се, мори, Стеване!"
"Не се предавам, Јоване,
Аз с`м блгарски војвода!"

Извикна Васил Велешки:
"Фрљајте бомбе, четници!"
Поче им кућа да гори,
Из кућа Стеван говори:

"Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ће да ми сагоре."
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше.

* У подножју планине Лисац 9. јуна 1907. у велешком Азоту српске чете под командом војвода Јована Бабунског и Василија Трбића опколиле су и напале у селу Дренову бугарашку чету Стевана Димитрова, озлоглашеног вардарског зулумћара. Борба је трајала цео дан, осим двојице који су се предали, сви су остали погинули или стрељани.
Песма има и ширу верзију, из ње ево једне суптилно љупке строфе:
„Викна му Петко војвода:
Главу ти сакам Стеване !
Колико утри ден да дојде,
Ће да те једат кучиња.“

 

12.
Знаш ли одакле си, сине

Знаш ли одакле си, сине,
погледај планине сиве,
Зејтинликом цвеће процвало,
Шумадијом сунце засјало.

Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.
Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.  

Цветови као од вина
певају песме давнина,
одјекује као некада
крај Дрине, са цветних ливада.

Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.  
Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.   

Проћи ћеш путеве дуге
видећеш крајеве друге,
понеси одавде један цвет
нек' сви виде, нек' зна цео свет

Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.
Ааааа, ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.  

 

13.
Креће се лађа француска  *

Море је плаво, широко,
Широко, плаво, дубоко.
Нигде му краја видети,
Не могу мисли поднети.

Лађа се креће француска
Са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади.
Србади, браћа рањени.

Сваки се војник борио,
У рову славу славио,
Срећан се Богу молио,
Да би се кући вратио.

Радости нема ни за трен.
Наиђе швапски сумарен,
Сви моле светог Николу,
Његову силу на мору.

Путујем тужан, жалостан,
Помислих: Боже, нисам сам,
И моја браћа путују,
Да са мном заједно тугују.

Овде дата верзија песме, вероватно оригинална, налази се на француској грамофонској плочи "Велики рат" која је снимљена одмах по завршетку рата, а пева је Живан Васић.

 

14.
Ко то каже Србија је мала

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?
Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?
Није мала, није мала, увек ратовала,
Није мала, није мала, увек ратовала.

Дванаесте, дванаесте, Турке истерала,
Дванаесте, дванаесте, Турке истерала,
Тринаесте, тринаесте, пред Бугаре стала,
Тринаесте, тринаесте, пред Бугаре стала.

Четрн`есте, четрн`есте, Шваба ударио,
Четрн`есте, четрн`есте, Шваба ударио,
Осамн`есте, осамн`есте, Србин победио,
Осамн`есте, осамн`есте, Србин победио.

Четр`ес` прве, четр`ес` прве, Хитлер ударио,
Четр`ес` прве, четр`ес` прве, Хитлер ударио,
Четр`ес` пете, четр`ес` пете,, битку изгубио,
Четр`ес` пете, четр`ес` пете,, битку изгубио.

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?
Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?
Није мала, није мала, увек ратовала,
И опет ће, и опет ће, робовати неће.


15.
Ој војводо Синђелићу

Ој, војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне.
Ој, војводо Синђелићу,
српски сине од Ресаве равне.

Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети.
Ти си знао Србина заклети,
како ваља за слободу мрети.

Пушка пуче, бој се вије,
а Синђелић љуту битку бије.
Пушка пуче, бој се вије,
а Синђелић љуту битку бије.

Љуту битку бије за слободу,
за слободу српскоме народу.
Љуту битку бије за слободу,
за слободу српскоме народу.

Ој, војводо, ти си пао,
али душман још од тебе стрепи.
Ој, војводо, ти си пао,
али душман још од тебе стрепи.

Ти си турске посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Ти си дао живот за слободу,
за слободу српскоме народу.

 

16.
Еј, драги, драги, божурове сади

Уснила је дубок санак са Косова Рада,
Па се своме милом драгом у наручју јада,
Па се своме милом драгом у наручју јада.

Хеј драги, драги, божурове сади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади.

Видиш, драги, широм поља божурова нема,
Само камен, љуто трње, под облаком дрема,
Само камен, љуто трње, под облаком дрема.

Хеј драги, драги, божурове сади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади.

Да процвета равно поље око манастира,
И да пастир испод брда у фрулу засвира,
И да пастир испод брда у фрулу засвира.

Хеј драги, драги, божурове сади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади,
Ја ћу воду, а ти корен, нек изникну млади.

 

17.
Ој, Косово, Косово..

Са Косова зора свиће,
Свиће, свиће нови дан,
Грачаница сва у сјају,
Дочекује Видовдан.

Ој Косово, Косово,
Земљо моја вољена,
Земљо славних витезова,
Лазара и Милоша.

Све делије од Србије,
Свако срце поносно,
Који љуби земљу своју,
Метохију, Косово,

Ој Косово, Косово,
Земљо моја вољена,
Земљо славних витезова,
Лазара и Милоша.

Србадија кличе цела:
Не дамо те, Косово,
То је наше увек било,
Од давнина остало.

Ој Косово, Косово,
Земљо моја вољена,
Земљо славних витезова,
Лазара и Милоша.

 

18.
Видовдан

У небо гледам, пролазе векови,
сећања давних једини лекови.

Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?
Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?

Видовдан....
к'о вечни пламен у нашим срцима,
Косовског боја остаје истина.

Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?
Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?

Видовдан.....
Опрости, Боже, све наше грехове,
јунаштвом даруј кћери и синове.

Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?
Куд год да кренем, теби се враћам поново.
Ко да ми отме из моје душе Косово?

Видовдан.......

 

19.
Играле се делије *

Играле се делије, на сред земље Србије.
Играле се делије, на сред земље Србије.

Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола.
Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола.

Свира фрула из дола, фрула мога сокола.   
Свира фрула из дола, фрула мога сокола.   

Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола.
Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола.

Чуло се до Стамбола, царског града охола.
Чуло се до Стамбола, царског града охола.

Игра коло до кола, не хаје за Стамбола.
Игра коло до кола, не хаје за Стамбола.

* Милорад Петровић Сељанчица (1875 – 1921)

 

20.
Марширала краља Петра гарда

Марширала, марширала краља Петра гарда,
марширала, марширала краља Петра гарда,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије.

Гледале их, гледале их београдске даме,
гледале их, гледале их београдске даме,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије.

Клекле доле, клекле доле па се Богу моле,
клекле доле, клекле доле па се Богу моле,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије,
бој се бије, бије, застава се вије за слободу Србије.

 

21.
Нико нема што Србин имаде

Нико нема што Србин имаде,
Такав био, такав и остаде.
Србин има своју Крсну славу,
Крсну славу, светитеља Саву.
Крсну славу, светитеља Саву.

Од Косова па све на овамо
Ми јунаке све редом имамо.
Србин има Милош Обилића,
Обилића, девет Југовића,
Обилића, девет Југовића.

Србин има Топлицу Милана,
Србин има Косанчић Ивана,
Србин има Краљевића Марка,
Кога призна турска војска царска,
Кога призна турска војска царска.

Србин има чет'ри слова права,
Само слога Србина спасава,
Једно другом окренуло леђа,
Тешко оном ко Србина вређа,
Тешко оном ко Србина вређа.

 

22.
Планино моја, планино *

Планино моја, планино!
Планино, стара моја дружино!
Планино, стара моја дружино!

По теб' сам често одио,
Комитске чете, море, водио.
Комитске чете, море, водио.

Комитске чете водио,
Четнички барјак, море, носио.
Четнички барјак, море, носио.

Четнички барјак носио,
И многе Турке, море, побио.
И многе Турке, море, побио.

Турске сам мајке цвелио,
И браћу Србе, море, светио.
И браћу Србе, море, светио.

Планино моја, планино!
Планино, стара моја родбино!
Планино, стара моја родбино!

* Родољубива песма из времена ослобађања Старе Србије од Турака.

 

23.
Жали Заре, да жалимо *

Жали, Заре, да жалиме како ће се раздвојимо,
Ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко,
Ја ће идем на далеко, на далеко, бело Врање,
Ће се пишем у кумите, у кумите, млад кумита.

Па ће узмем кралску сабљу и тој кралско све оружје,
Па ће идем чьк у Пчињу, чьк у Пчињу Прешев-Казу,
Па ће пређем Вардар воду, Вардар воду бьш голему,
Ће се тепам с тија Турци, тија Турци Арнаути.

Жали, плачи, да жалимо, кьд ће слунце да огреје,
Кьд ће слунце да огреје ти помисли: од Бога је.
Ти да знајеш тој је мојо, тој је мојо бело лице.
Ти да знајеш тој је мојо, тој је мојо бело лице.

Кьд ће ветар да подувне, ти помисли: од Бога је,
Па ти рекни: тој је моја, тој је моја блага душа.
Кьд ће роса да зароси, ти помисли: од Бога је,
Па ти рекни: тој су моје, тој су моје дробне слузе.

* Четничка, љубавна песма, село Јабланица у Прешевској области.

 

24.
Седам сати *

Седам сати удара,
Бејоград се јотвара.
Јотвара га Карађорђе
ју њега да дође.

Карађорђе на чело,
а за њим све војводе,
а за њим све војводе,
ступају, Бејограде.

Устај мајко Србијо
и велика Русијо,
поздравите песмама
српског вожда Ђорђија.

* Песма посвећена ослобођењу Београда у Првом српском устанку 1806. године

 

25.
Ако хоћеш Србин бити *

Па и Бог је Србин био, кад је стваро' свет,
Па и Бог је Србин био, кад је стваро' свет,
Па је нама оставио овај аманет,
Па је нама оставио овај аманет:

Ако мислиш Србин бити, девет дана мораш пити,
Ако мислиш Србин бити, девет дана мораш пити,
И десети наставити, па ћеш онда Србин бити,
И десети наставити, па ћеш онда Србин бити.

Српско било и бити ће, ко доживи видит` ће,
Српско било и бити ће, ко доживи видит` ће,
Пишта ће се звати Сима, Јулишка Милева,
Пишта ће се звати Сима, Јулишка Милева.

Устај, устај Србине, устај, не оклевај,
Устај, устај Србине, устај, не оклевај,
Сабљу паши, коња јаши, па се у бој спремај,
Сабљу паши, коња јаши, па се у бој спремај.

* Српска тамбурашка песма из времена аустро-угарске владавине (19. век).

 

26.
Ајде Јано, кућу да не дамо  *

Ајде Јано, коло да играмо,
Ајде Јано, ајде душо, коло да играмо,
Ајде Јано, ајде душо, да се погледамо.

Ајде Јано, песме да певамо,
Ајде Јано, ајде душо, да их сачувамо,
Ајде Јано, ајде душо, благо да чувамо.

Ајде Јано, коња да седламо,
Ајде Јано, ајде душо, да се прошетамо,
До Бистрице да идемо, да се умијемо.

Ајде Јано, кућу да не дамо,
Да не дамо, Јано душо, да је не продамо,
Кад продамо, Јано душо, како да играмо?

Кад продамо, Јано море, како да играмо?
Да не дамо, Јано душо, да је не продамо,
Кад продамо, Јано море, како да играмо?

* Верзија народне песме са Косова и Метохије, прикладнија садашњој ситуацији, текст и мелодију прерадио Асим Сарван.

 

27.
Ој Косово, душо српска

Косово је, Косово је,
Милошево Душаново.
Косово је, Косово је,
Лазарево Србиново.

Ој Косово душо српска
Тебе добро памти Турска.
Памтићете и остали
Који буду на те стали.

Косово је, Косово је,
храброг Павла Орловића.
Косово је, Косово је,
Српских девет Југовића.

Ој Косово душо српска,
Тебе добро памти Турска.
Памтићете и остали
Који буду на те стали.

Косово је, Косово је,
Црногорско, *  Његошево.
Косово је, Косово је,
Увек било Србиново.

Ој Косово душо српска,
Тебе добро памти Турска.
Памтићете и остали
Који буду на те стали.

* Реч "Црногорско", нажалост, звучи баш отужно после монтенегровског признања шиптарске квазидржаве. Можда је боље заменити је са "увек српско," нпр.

 

28.
Вера наша, вера стара *

Вера наша, вера стара,
Вера наших светих цара,
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Вера пука и кнезова,
И народних витезова.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Витезе је изродила,
Светитеље одгојила.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Народ Српски просветила,
Земљу нашу осветлила.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Вера ова души годи,
Она разум људски води.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Срце блажи, вољу снажи,
Ко још бољу од ње тражи.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

Вера наша, вера стара,
Вера наших светих цара,
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна.

* Написао свети владика Николаj Велимировић

 

29.
Од Главе Зете до града Спужа

"Од Главе Зете до града Спужа
Крвави ланац војске се пружа,

Притисли Срби турске ливаде
Турцима у Спуж задају јаде,

А сердар Вуле с високе куле
Џефердар пали, кукају буле,

Лелечу Турци, кукају буле
Ој леле леле, ево га Вуле,

А сердар Јанко са сабљом маше
Удрите браћо, српство је наше! "

TOP Ovaj web sajt je kreirao BeoHosting.com