Посрнуће Србије

 Пад Јерусалима и српска патриотска опозиција

29. април 2016.

Била је 70. година нове ере. Моћне римске легије под водством Тита водиле су у ланцима хиљаде јеврејских заробљеника. Након три године рата једино је Јерусалим још био у рукама Јевреја, али сто хиљада римских војника стезало га је у страшној опсади, највећој коју је тај град икад видио. Но, чак ни потпуно уништена и поражена Палестина, чак ни земља која је подрхтавала од корака силних легионара и топота коња, чак ни десетине хиљаде Јевреја разапетих око Јерусалима нису јеврејским браниоцима града били довољна опомена.

Све вријеме опсаде Јерусалима, разне групе јеврејских патриота названих Зилоти, међусобно се убијале у борби за превласт. Сујете њихових вођа биле су превелике да би се сви ујединили под исти барјак. А народ је дотле пљачкао благо из царске палате, иако их никакав новац није могао спасити од римског гњева. Људи у Јерусалиму су умирали од глади, а они који су покушали побијећи кроз римски обруч или набрати бар мало траве за храну изван зидина, били су хватани од римских војника и разапињани на крсту. Тек када су Римљани пробили Јерусалимски зид, јеврејске патриоте су се ујединиле. Али тада је већ било касно.

Четардесет година раније, Господ Исус Христос је са сузама пророковао о судбини Јерусалима:

Јер ће доћи дани на тебе,
и окружиће те непријатељи твоји опкопима,
и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
И разбиће тебе и дјецу твоју у теби,
и неће оставити у теби камена на камену.

И заиста, неслога, лични интереси јеврејских вођа, лажне месије (попут данашњих интернет болесника), појединци незаинтересовани за судбину цијелог друштва… све је то узроковало да читав Јеврејски народ оде у пропаст. Тек два миленијума након тог пораза Јевреји су се опет вратили у Јерусалим.

Они су извукли поуке из своји пораза и својих геноцида. Данас је држава Израел окружена са петсто милиона непријатељски расположених муслимана којима не пада напамет да је нападну, а јеврејска тајна служба МОСАД је једна од најјачих на свијету. Јевреји су се национално освијестили и схватили да је опстанак сваког појединца могућ једино ако опстане јеврејски народ као цијелина и Израел као дом тог народа.

Сличан је и примјер Јермена. 1915. Турци су извршили геноцид и побили преко милион Јермена. Јермени, иако малобројан народ одлучни су у најмери да им се никад више не понови геноцид. Наоружани су, национално свијесни, поносни, у савезу са Русијом и Ираном, а границу према Турској ни до данас нису отворили, иако турски бизнисмени стално покушавају ући на јерменско тржиште. Колико је то различито од Србије која је постала елдорадо за хрватске фирме док истовремено српске у Хрватску не могу?! Од Србије која нема свој Yad Vashem (музеј сјећања)!

Неки Срби кажу да је њима српство неважно јер су они грађани свијета. Кад су усташе одводиле Србе у Јасеновац није их било брига да ли се ти Срби осјећају као Срби или су умислили да су “грађани свијета”.

Замислимо једну државу у којој је народ национално свијестан и сложан, а поред ње државу у којој сваки појединац гледа своје интересе и не мари за судбину свог народа. Наравно да национално свијестан народ увијек прегази масу себичних појединаца. Онај коме су важни економски проблеми мора схватити да нема националне економије без националне политике! Нема успјеха појединца без успјеха цијеле нације! Српски народ је организам, организам функционише на начин да све ћелије раде у интересу општег добра. Свака ћелија се жртвује за колектив, а онда колектив пружа најбоље услове за сваку ћелију које она самостално не би могла постићи.

Овај свијет није неко иделано мјесто хармоније, љубави и мира, него мјесто сталне борбе великих сила за своје интересе, које теже да мале народе прегазе и потчине. Некад је незаустављива римска сила освајала један по један народ, а данас западне силе малим државама одузимају и задње остатке суверенитета. Само онај народ који је уједињен и тога свијестан може преживјети.

Британци и Американци су грађани свијета кад треба отимати туђе, али кад чувају своје онда су највећи националисти. Има ли америчког филма а да се у њему макар и на тренутак не покаже америчка застава? А на шта личи (анти)српска филмска индустрија? Јермени и Јевреји су ово схватили. Можемо ли и ми, у Србији 21. вијека научити нешто из примјера Јевреја и Јермена? Да ли ћемо глумити анационалне космополите или самозване величине до неког новог Јасеновца?

Од стварања прве Југославије 1918. српство се стално растаче, а од 1945. смишљено уништава. Онај процес расрбљавања који је од Срба католика направио Хрвате, од Срба муслимана Бошњаке, од елитних Срба Монтенегрине, од старо-Срба Македонце сада је у својој завршној фази овдје, у Србији.

Већ готово сто година српске квази-елите нису достојне назива елита јер су најчешће биле оно најгоре у народу. Југославенске заблуде краља Александра, заблуда титоизма српских комуниста и заблуда еуро-атлантизма данашњег политичког вођства Србије довеле су до тога да српски народ помало постаје безлична маса, без национале идеје, без националног поноса, без националне свијести, без државотворне мисли. Српска патриотска опозиција умјесто да такво стање измјени, понаша се као оркестар на Титанику. Све тоне, а они и даље свирају своју пјесму која са актуелним тренутком нема никакве везе. О САНУ да и не говоримо.

Као што су Јерусалим стезале римске легије, тако је и Србија стегнута демонским легијама невладиних организација, страних плаћеника са ЦИА и сорошевског свињског корита, политичарима који виде само сопствену корист, патриотама које своју снагу и вријеме троше на међусобно разрачунавање, умјесто на спас Србије и српства.

Зло растаче српско друштво и све његове вриједности баца у блато. Српска патриотска опозиција то може спријечити само ако се УЈЕДИНИ! Губитничка острашћеност и дух критизерства који су захватили патротске снаге ничему не доприносе. У таквом стању човјек не може објективно сагледати стварност. Старац Пајсије је једном рекао да се људи дјеле на муве и пчеле. Мува од цијеле ливаде пуне цвијећа види само оно што је нечисто. Пчела чак и на сметлишту нађе неки папирић од бомбона. Вријеме је да српска патриотска опција освијести дух муве, да се окупи око афирмативних вриједности и престане са деструкцијом.

Србију чека страшно вријеме, велики потреси! Монументално стабло српства, изнутра изуједано и нарушено, тресе се као храст у олуји! Хоће ли се сруштити? Зависи од свих нас. Ако се не ујединимо онда ће непријатељи српства из земље ишчупати то небеско стабло. Одговорност српске патриотске опозиције је голема. Лидери патриотских странака морају схватити да је судбина српства свети циљ који надилази њихове ситне страначке и личне интересе. Српска патриотска опозиција, а и читав српски народ морају се освијестити или ће свето стабло српства бити заувијек затрто у новом геноциду. Након векова бивствовања на овој земљи, српски се народ налази пред последњом капијом судбине.

28.4.2016. Марко Маркић

Преузето са:

https://facebookreporter.org/2016/04/29/пад-јерусалима-и-српска-патриотска-оп/

 

 

 

TOP Ovaj web sajt je kreirao BeoHosting.com