Прикљученија
(текст хронолошки почиње на дну стране, од 1999, одоздо према горе)
Прикљученија од 2021. до 2025. године
Ближи се крај 2024. илити 7532. лета Господњег.
У међувремену, од последњег прилога 2022. године десило се:
* Порта нашег малог храма Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Дреновцима је сређена, дограђен је звоник и просторије за окупљање братственика – све добровољним радом и прилозима.
Греје душу и крепи ум топлина и задовољство дружења у окриљу храма већ устаљеног окупљања братственика, и то не само на празнике.
* Априла 2022. Удружење грађана Чачкалица снимило је у мом скромном дому видео прилог Воља за животом – Митини мемоари, у трајању од 97 минута и то поставило на свом сајту. Адреса : https://www.youtube.com/results?search_query=volja+za+%C5%BEivotom+-+mitini+memoari
Изненадиле су ме пријатне реакције и позиви људи, од којих су неки и дошли по нашу књигу иако нису Малешевци.
* Група наших братственика из Дреноваца и околине организовано је отишла у посету малешевским саплеменицима у Билећи и требињу, жељни да виде постојбину и упознају се са малешевским потомцима. Дочекани су како доликује, питали се са домаћинима па и нашим војводом, разменили поклоне, обишли крај. Позвали су домаћине у посету нашем завичају и вратили се презадовољни и испуњени утисцима.
Ходочашће у Постојбину је забележено камером и постављено на адреси:
https://www.youtube.com/user/arsprokosjeric/videos - Мркоњићи, Малешевци, Малешевци, Малешевци...
* Нажалост, Марфи се осврнуо на мене. У неконтролисаном следу догађаја, избрисани су ми сви подаци са чак две спољне меморије, неискључене из компјутера. Тридесет година рада и сви текући подаци. Ипак, нисам склон суициду, па ми једна фирма из НБГ повратила део. Сада имам додатну занимацију.
* Ових дана успех да испуним раније дато обећаwе, и издатох књигу Ђелмаши из Гвозденовића, родослов овог малог али важног братства. Њихов је предак Илија 1805. уклесао на споменику свом оцу Јакову родослов – ко је дошао, одакле, и потоње судбине родоначелника. И то све на четири стране споменика – паралелопипеду од свилеушког мермера и 2 метра висине.
Узнемирујући напредак Србије и Уздизање Истока изазвали су Силе таме, а нарочито неке наше комшије, па насрћу не би ли нас расточили. Благом Богу хвала, засад им не успева. Одолевамо.
На светској сцени, времена постају све узнемирујуће занимљивија.
Одавно најављен Армагедон убрзава. Запад против Истока, сатанисти против православља. Израел који нескривено неприхватљивим методама уништава све нејеврејске народе око себе (што ме чини тужним, одувек сам их више ценио), Европа која понире у мрак све брже и чак позива становништво да спреми ратне залихе за 72 сата, а све уз асистенцију Америке и Енглеске – спирала насиља је незаустављива.
Наду даје буђење Истока.... и сумрак Запада.
Чудим се ових дана како паметни људи тврде да не може доћи до нуклеарног рата јер здраворазумни људи га неће покренути зато што неће бити победника, јер и друга страна има нуклеарне бомбе...
По мом скромном мишљењу, губе из вида:
1. У свету све живо одувек ратује за ресурсе, и биљке и животиње, па и људи. И то не престаје. То је природан начин преживљавања.
2. Сваки следећи рат је увек био, и биће разорнији од претходног – више жртава, више разарања, новије, разноврсније и јаче оружје. Уосталом, што рече А.Р. Чехов: „Ако у првом чину на зиду виси пушка, у трећем чину она мора бити употребљена. Ако неће, онда нема разлога да виси на зиду...“ А снага светске силе се данас цени бројем окачених пушака...
3. Посебно ме чуди да неко верује да одлуке о рату доносе само здраворазумни и морални људи. Такви тешко могу да дођу до те позиције. Одлучују они невидљиви (из дубоких структура моћи) који или рачунају да ће они преживети у поземним градовима, или пак збогстарости и болести мрзе све који би остали после њих.
4. Ни они који не одлучују, али су близу црвеног дугмета, не морају обавезно да увек буду ментално стабилни.
5. И, за крај, не заборавимо Марфија. Злокобни след догађаја... Сетимо се две или три обнародоване ситуације у којима је од јата гусака систем препознао авионе и замало да се активира хистерични нуклеарни одговор.
Дакле, све је у Божјим рукама. Надамо се, да се он није одрекао нас колико и ми њега.
ПС. Личне ратне залихе за три дана нису довољне по мом мишљењу. Десет дана је добар број док се неки систем не успостави. И не заборавимо нуспродукте првих ратних дана: насиље, хаос, пљачке.
Лето Господње 2022, илити 7530. од постанка света, у занимљивим временима, прожима :
- борба већ изнемоглих и људи и вируса, са непознатим исходом – ко ће се боље и брже прегруписати, или коме ће пре притећи у помоћ нове, свеже снаге? Човеку или вирусу?
- борба (најављујем је од 1999) између предатора на врху ланца исхране: човека против човека, оличена у сукобу група и структура обузетих тежњом за апсолутном контролом на планети, и група и структура које још пружају отпор и теже макар само осећају слободе.
- борба човека са самим собом: изгубљен између својих жеља и могућности, стварног и виртуелног, истина и лажи, без јасних визија, без чврстог ослонца, у безобаљу ума, ко устрашена гуска у магли.
Исход: Већ је приметан глобални пад људске интелигенције, оштро раслојавање оваца, керова и пастира, убрзана ентропија постојеће цивилизације. Велико тумбање, метеж и промене. Ипак, у нади смо да ће нам Бог дати и неку трећу шансу. Ми сами, тешко.
Али, ево и радосних вести. Напокон је изашло капитално дело: Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Београд 2021. (са резултатима генетички тестираних 1.143 Херцеговаца) са 951 библиографском јединицом, 5.827 фуснота и бројним графичким приказима и табелама. Издавач, покретач и носилац овог изванредног пројекта је Друштво српских родословаца Порекло из Београда са групом еминентних аутора.
Ово обимно дело, на 1.228 страна, наставља научну серију радова Српског етнографског зборника, Насеља и порекло становништва.
После корона паузе, ове године је за 14. мај најављено окупљање братства Попов у Новом Милошеву !
Прикљученија од 2018. до 2021. Године
Наступише ткзв. "занимљива времена". Пошаст, короном звата, оковала нам је животе. Све је замрло, сви утихнуше. Припремљен темама америчких филмова, а поштујући стару максиму "Praemonitus, praemunitus" (Опоменут, наоружан), хитро сам се пелцовао три пута, два Кинеза, један Фајзер. In vivo.
И стварни и виртуелни свет су засути застрашујућом количином лажних вести. У немогућности да пробави тај цунами информација, мозак просечне људске јединке престаје да их анализира, критички преиспитује, класификује, речју – да логично размишља, па их само гута и полако губи тло у реалном свету. Мозак као пластелин постаје неотпоран на спољно обликовање и управљање. Орвеловски. Дистопијски.
У међувремену, у Господу се преставише наши дични Малешевци: Благоје Јованов Алексић из Богдашића, у 102. години, Милош Томов Алексић из Београда, Милимир Мирков Шупић из Гацка. Нека им је лака земља. Бог да им душу прости. Слава им, и хвала на доприносу племену.
Метеж, хистерија и ужас међ` нашим душманима – ем убрзано напредујемо, Благом Богу хвала, ем неки схватају да ипак неће тако лако извући ципелу из балканског глиба (море, неки ни ногу). Сцена глобално мутира, на српском простору се од Срба раслојава жуто блато: глибождери и разни морални брабоњци.
Имам одличан рецепт за антиваксере: Уместо Павловићеве, много је делотворнија црвена Коњска маст (Krauterhof') – она убија вирус ковида на мах, а кад се у фул третману користе пијавице (10-12) и вентузе (6-8), бар 40 минута – извлаче се из организма приони, рикеције, паразити, чак и протозое - са ефикасношћу од 90-99%. Пребрисати после третирано место медицинским бензином. Препоручен третман два до четири пута месечно.
Иначе, треморном руком, блурованог ума, приљежно бележим и даље нове податке о Малешевцима.
Изванредан догађај! У уторак, 10. марта 2020. лета Господњег, на молбу припадника братства, организовано је књижевно вече поводом издавања нове књиге о Малешевцима. Догађај се збио у кући Борка Томовог Ђуровића, у Дреновцима. На велико изненађење, дошло је тридесеторо братственика из више места у околини, као и ражански свештеник. Све је изванредно снимио Бранко Остојић из Арс продукције из Косјерића. Догађај је протекао изнад очекивања, на велико задовољство домаћина. Следећих дана, у Косјерићу тема није био корона вирус, него књижевно вече у Дреновцима. Како је један зачуђени коментатор рекао – да си у Косјерићу покушао да организујеш промоцију књиге, ни пушком не би успео да утераш десеторо људи, а горе у селу их било тридесет!?
Поменути видео о догађају је постављен на Јутјубу, а адреса послата и у Херцеговину, где је, такође, са задовољством поздрављен.
https://www.youtube.com/watch?v=5Ods3VIwBs4
У току је дистрибуција књиге. За Београд и завичај сам се лако организовао, но постојбина, Стара Херцеговина, беше проблем због превоза, обима и тежине сваке књиге. И док једног поподнева размишљах шта чинити, Божјом вољом, а залагањем Светога Игњатија, појави се изненада Саво Тегарић, Малешевац из Требиња. Упознасмо се, испричасмо, и видевши књиге, он одмах прихвати да однесе пакете у Херцеговину. Хитро и приљежно је тамо поделио књиге по припремљеном списку саплеменицима и братственицима, храмовима, библиотекама и музејима. Осветлао је и свој, и образ братства! Прави човек и Малешевац!
Завршни радови илити прелом књиге трајаше око шест месеци: пребацивање текста са А4 на Б5 и ПДФ, поправке, отклањање старих и нових грешака, танталове муке са родословним таблицама и остали пратећи проблеми. Напокон, на приславу, 11. фебруара, стиже првих 50 примерака одштампане књиге. Среће неисказане!
У свету метеж и пометња. Мрачни господари, незадовољни сталним српским отпором, покренуше своје слуге у Србији и нашем окружењу, не би ли нас бацили на колена. Но, све је то виђено. Одвајкада. Знамо и за горе.
У циљу психичке припреме за завршне радове на књизи, посетих почетком 2019. Тајланд и Камбоџу. Претекох корона вирус, чији су долазак жреци Тамне силе, по обичају, прво најавили филмовима (као и одметнуте компјутере, ратне дронове, роботе и клонове). Обиђох дивне храмове, купах се предивним плажама, уживах у занимљивим призорима, обичајима и специјалитетима. А тек комплекс Анкгор Вата! Велики доказ да природа ипак има завршну реч.
Прикљученија од 2015. до 2018. Године
Kao što sam ranije najavljivao, spirala nasilja i uzdizanje zla u svetu nezadrživo napreduje, sledeći ciklični kosmički obrazac raspada stvorenog i stvaranje iz raspada. A Balkanski fitilj koga upališe 1999. polako dogoreva. Ne postavlja se nikad sistemsko pitanje da li će, već tehničko – kada će.
Сада ми предстоји завршна обрада припремљеног материјала о Малешевцима у Старој Херцеговини. А после тога, предвидљиво тешко склапање одрживе финансијске конструкције за штампање књиге и сурова потрага за спонзорима. Уздам се у Божју милост и помоћ светога Игњатија!
И прође годину и по дана стваралачке блокаде, креативног мртвила, презасићености пројектом. Ипак, стигох ове године на обележавање Видовдана на Косову, како и доликује Србину. А у Архиву Србије открих нове податке о дедином боравку у Француској - школовању у Жозијеу 1916/1917, студентским данима на Медицинском факултету у Лиону, чак и из њиховог архива добих скениран дедин рад из 1923. године на основу кога је стекао звање доктора медицине.
Авај! Задовољство је кратко трајало, као и све добре ствари у животу. Мој Веб провајдер (ИСП) је суспендовао сајт, и уредно ме обавестио да су се у оквиру мог налога, у простору за веб презентације, појавили потенцијално опасни фајлови који генеришу спам! Затим су ми зналци проблематике објаснили да је сајт рађен на застарелој платформи неотпорном на хакерске упаде. Речју, трошак за нови сајт на новој платформи. Брате мили, сестро слатка! Искушеније! Али, све је то за живе људе, идемо даље... Ако ово читате значи да сам добио нови сајт, прилагођен новој платформи са ажурираним спасеним садржајима. Јах....! Ипак, оптимизам одржавају добра дешавања: завршни радови на књизи и припрема киселог купуса!
На делу је прекомпонована верзија сајта. После дужег времена право освежење: прегледнији мени, ажуриране странице, пречишћени Општи преглед братства, Теме.... Напокон! Богу хвала!
И ове године се окупило братство Попов на свој већ традиционални (од 2013) мајски сабор у Новом Милошеву. Братственици су дошли са свих страна, а овог пута придружили су се из иностранства и потомци Душана Попова (1912-1981), човека према коме је Јан Флеминг створио лик Џемса Бонда – син Марко, унуци Лука и Душан и унука Лара. Бејах тамо, наравно, и ја, и поклоних деци књигу о Светом Игњатију. Нека усавршавају мало српски језик. Верујем да им неће бити тешко да га проговоре боље од престолонаследника Александра ИИ Карађорђевића.
У априлу се 24. дана збише избори са пратећим дејствима. Сва тадашња дешавања у РИК-у и потоња у Скупштини указују да циркус поново гостује у Београду, а рат за Србију траје у позадини сцене. Што рече Пашић: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“. Нову наду улива посета Си Ђинпинга.
Ево још лепих вести – 22. априла, са Милинком Драгомира Ђуровићем, ктитором храма Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Дреновцима, присуствовах завршним фрескописним радовима нашег брата Николе Драгоша Ђуровића. Ни мањег храма ни веће лепоте! Не зна се шта је боље: избор фреска или изванредан рад Николин! У храму су две представе Светог Игњатија Богоносца – на олтарским вратима и на зиду десно од улаза. Одмах иза улазних врата насликан је родослов братстава Илића, Радосављевића и Ђуровића, са назнакама огранака, као и текст Малешевског завета!
Моје духовно, православно, уздизање, започето 1990. посетом Хиландару, Метеорима и другим храмовима у Грчкој, употпунио сам ходочашћем у Јерусалим од 01. до 08. априла 2016. године. Идући Христовим стопама, пратећи речи Јевађеља, обиђосмо скоро сва света места и храмове по Јерусалиму и Палестини, делом превозом, а више пешице, од јутра до сумрака. Присуствовах божанственој литургији на Светом Гробу, погружавах се у реци Јордан, попех се и сиђох са горе Арбел, пребродих Галилејско језеро, купах се (условно речено) у Мртвом мору, пропешачих кланац Јудејске пустиње до Јерихона, посетих последњег пустињака Блажу, сликах се са израелским војницима, помолих за Косово пред Зидом плача, размених дарове са Његовом Светости Јерусалемским патријархом, г. Теофилом ИИИ, .....списак нема краја. Озбиљно ми клецну измучено јуначко колено, души грешној, само једном, на Брду искушења, на половини пута ка Манастиру искушења Господњег. Но, одолех непоменику, смогох снаге, и попех се некако. И тако, оплемењен, освежен, вратих се спреман за нова велика дела. Алилуја!
Прикљученија од 2013. до 2015. године:
У светлу нових збивања подсећам читаоце да погледају почетак ове рубрике, годину 1999, када написах: „НАТО агресијом на Србију у периоду од 24.03.1999. до 10.06.1999. године, почео је Трећи светски рат.“ А затим крајем 2012. и 2014: „...вртлог догађаја се полако убрзава хитајући незадрживо у сусрет Армагедону.“
А онда, у најави, звецнусмо оружјем на паради прво ми, па Кина и Русија.
Воајери - како они који „воле много спорт“ и гледају из фотеље како се други тиме баве, тако и они јадници који гледају перверзне бљувотине на Пинк телевизији док Србију мори бела куга - сумњам да су схватили да је управо почео директан војни сукоб коалиције трулог Запада („умерена сиријска опозиција“, ИСИС, Америка, Британија) против колиције Истока (Сирија, Русија, Кина). А Исток посла своје трупе без оружја у Европу, потпомогнута Авганистанцима и ко зна с ким још. Све се враћа.
Сваком коме није тешко да размишља, јасно је да ИСИС-у није пала са неба логистика: паре, оружје, обавештајни подаци. А зна се ко подржава глобалну Теорију хаоса. Нема црње клетве неком народу него: „Да Бог да Вам Америка и ЕУ уводили демократију, бринули о људским правима и подржали економију!“.
Ипак, ми верујемо у Божију промисао, и, наравно, победу.
Ove, 2015. godine: meštani Stojića i Drenovaca u velikoj akciji ukloniše veliko rastinje sa najvišeg dela groblja u Stojićima, te na svetlo izađe preko sedamdesetak „siga“, kao i nekoliko starih spomenika sa tekstom, koje još proučavam; zatim otkrih zaboravljenu Đačku česmu u Ražani, zadužbinu mojih Đurovića, podignutu posle Velikog rata; otkrih u Ražani i nove obeležene i opojane kao i neobeležene i neopojane grobove mučenika palih od ruke partizanske; i, napokon, završih poglavlje „Zavičaj“. Idem dalje.
Lepe vesti!
U vreme ovo, ljudi otuđenih, prisustvovah „bratinskoj užini“, iliti godišnjem okupljanju maleševskog bratstva Popov u Novom Miloševu. Divnog li sobranja! Napunismo svi baterije za nova dela.
Радујмо се! Милорад Симић, филолог, лингвиста, лексикограф и информатичар, аутор лингвистичког софтвера и електронских речника који представљају стандард у српској лингвистичкој информатици, уредник Речника Српске академије наука и уметности, оснивач агенције Србософ (специјализоване за лингвистичку информатику), члан Савета мреже „Пројекта Растко“, добар Човек, Србин и пријатељ - добио је марта 2015. године орден Светог деспота Стефана Лазаревића, који му је доделила Српска православна црква! У праве руке!
Занимљива година. Доживесмо показну вежбу “Увод у потоп“ (у присуству ХААРП-а), и сумрачне тренутке „When The Freaks Go Marching In“ у присуству жандара и остале државне силе, али, и прави понос - параду наше војске у присуству месије Путина, Бог му дао здравље и сачувао га од мрачнијех сила. У процесу „хомогенизације европских интеграција“, јача привредна активност у трговини дипломама и титулама, на београдским улицама падају главе, отимају се и силују деца, полиција хапси краљеве дроге, безаконија и корупције (ни тако мале земље ни толико највећих у региону). Али, наш Александар Велики доводи белосветске инвеститоре да весело потписују Протоколе о намерама у будућем животу, о нашем трошку (срећи нигде краја!), генијално и одлучно напада економску кризу моћном снагом наших пензија (а не плата по јавним предузећима и агенцијама чији је број и величина још увек непозната). Зна он одакле се риба чисти! Идилу ремете адвокати са збуњујућим захтевима - да се поштује закон. Свашта! А да не буде монотоно, вратио се, победом овенчан, Војвода од Хага. Устрептало чекамо кумовски загрљај.
Многе ствари ме ометаше у раду године ове, али ме не зауставише. Нарочито Гигатрон својом бофл техником и непрофесионалним односом, најблаже речено. Ceterum censeo Gigatron esse delendam!
Сабрање Алексића је ове 2014. године, на жалост, одложено, а нашег братства Попова успешно одржано.
На литургијском сабрању 28.08.2014. поводом храмовне славе Успеније Пресвете Богородице у Ражани, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју је саслуживао Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Више од педесет домаћина храмовне славе предводио је донатор г. Радмило Јевтовић, који својим даровима поврати сјај ражанској цркви. Бејах и ја, наравно.
А зби се и ово: Породице братстава Ђуровића, Радосављевића и Илића, које већ 11 генерација живе у селу Дреновцима, раније су се окупљале и користиле једну провизорну дрвену капелу Светога Игњатија. На жалост, негде око 1950. године неко нам ју је запалио. А памти се, то су и Турци урадили са претходном, дрвеном црквом, у близини, на месту данас званом Паљевине (додуше, тада, са све народом унутар). А наш братственик Милинко Драгомира Ђуровић носио је у себи годинама снажну жељу да врати нашу богомољу, и то је сада и учинио, као ктитор мале цркве - капеле, скоро на истом месту где се налазила спаљена у 20. веку. Освештасмо је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, као капелу Богородице Тројеручице, на Томиндан 19. октобра ове године.
Најављена су и нова окупљања наших братстава – Алексића, у другој половини јула 2014. у Херцеговини, и Попова, 10 маја 2014. у Новом Милошеву! Као што је Малешевским заветом речено: "Да знамо ко смо и да то преносимо покољењима ".
Као што написах крајем 1912, вртлог догађаја се полако убрзава хитајући незадрживо у сусрет Армагедону. С тугом пратим догађаје у Украјини, радујућ` се при том исклизнућу Империје зла, мрака и хаоса. Класичне људске и стратешке грешке: гордост, надменост, бахатост, преширока линија фронта, потцењивање противника и своје "омиљености"..... Све више верујем да ће ми се, ипак, за мог живота посрећити да видим Империју на коленима! Наравно, треба се чувати умируће звери.
У наступу "lucida intervala" ажурирах сајт, измених родослове, додах ново Упутство за истраживаче, слике, песме....
О Малешевци, чујте! Изашла је нова књига српског прегаоца Божидара Кљајевића "Старе српске племићке породице у Херцеговини", ауторско издање, Београд, 2013. А у књизи, на странама од 28 до 45, поглавље - "Племићка породица Малишевци".
У Другом освајачком походу на Ужички архив морадох да се изборим са цијанобактеријама, хематодама, тровањем и ноћним пожаром у соби на 13. спрату хотела у Ужицу (где су вероватно снимане најбоље сцене хорор филма "Исијавање"), од чега се опорављах наредна два месеца.
Од укупно 9 дана у Ужичком архиву, за 8 радних дана, прегледах 58 матичних књига рођених, венчаних и умрлих, фотографисах небројано листова. А затим убацих све у компјутер и четири и по месеца дешифровах рукописе као Jean-Francois Champollion, обрађивах податке, мозгах, писах......
Презадовољан. Сада у складу са новим сазнањима прерађујем постојеће текстове и родословне листове сва три братства, поново копам по старим и новим књигама... Алелуја!
На Аранђеловдан, 21.11.2013. наш Малешевац, Саша Јарамаз, у изванредном амбијенту посебне сале свог елитног клуба са продавницом плоча и простором за културна дешавања "Leila" у Београду, Краља Петра 41, организовао је (у оквиру тематских "перформанса" четвртком) народски речено, посело посвећено српском великану Његошу. Уводно слово је припало књижевници Милици Крковић, о Његошу је елоквенто и занимљиво зборио Зоран Живковић, ерудита и врстан зналац његовог лика и дела, а стихове из "Луче микрокозма" и "Горског вијенца" је уз гусле, а и без њих, надахнуто казивао Славко Алексић, Малешевац.
Интелектуални серкл окупљен тим поводом са несмањеном пажњом два цела сата је упијао и речи и звуке, а затим су сви, обузети позитивном енергијом, у пријатељском и неформалном ћаскању наставили да говоре о Његошу, његовим делима, казују стихове, размењују идеје, ставове, речју, уживали. Дивно вече. Наравно, ту бејах и ја. Ето, кад се Малешевци удруже.
Једну фотографију са те вечери окачих на страни "Фото" под насловом "Разно". Адресу сајта "Leile" наћи ћете на страни "Спољне везе", извод из "Луче микрокозма" на гуслама "by Славко Алексић" на страни "Музика".
Да, признајем, мало сам неажуран. Али ћу, сасвим објективно, да оправдам себе. Знам се. А зби се ово: пошто сам стекао значајно искуство прекопавши Архив Србије, згрнувши фантастичне податке из пописа и тефтера о своја три братства у завичају, и обрадивши их, стуштих се октобра месеца у Историјски архив Ужица.
Тамо зароних у матичне књиге рођених и венчаних из 19. века. Рекоше ми, за то ми треба годину дана да их проучим. Потценише ме. Разрадих у ходу тактику и успех да, крајњим, али крајњим напором и максималном концентрацијом, за 5 расположивих дана прегледам и документујем крштенице и венчане листове предака из 30 књига. Обиље података које сакупих још обрађујем, правим нове родословне листове, потпуно посвећен и пун истраживачког жара - ма какав жар, пламен буктећи је у питању!
Пронађох податке о још једном колену предака, све документовано. Среће неисказане!
Предстоји ми је још један поход у Ужице, остало је још 20 матичних књига умрлих и још по нека друга приде.
Кад све средим, поставићу на сајту нове родослове и ново Упутство за истраживаче. Уххх...
А ево и лепших догађања:
- Напокон успех да временски позиционирам догађаје и актере најмање два колена придошлих Предака током 18. века! Среће неисказане! И поред своје легендарне скромности обратих се себи са: "Мајсторе" (у првом лицу множине).
- Наговорише ме да уместо блога поставим Фацебоок профил малешевског сајта. И гле, бејаху у праву, навалише "Лајкери" из целог света! Хлеба и интернета народу (хлеб може и виртуелан)!
- И Племе малешевско повећа се за још једног члана. Добих унука у Аргентини ! Србија до Кордобе !
- Појави се и братственик из Завичаја спреман да помогне у скупљању података за Велики родослов наших братстава! Алелуја!