Прикљученија

(текст хронолошки почиње на дну стране, од 1999, одоздо према горе)

 

 Лето Господње 2022, илити 7530. од постанка света, у занимљивим временима, прожима :

• борба већ изнемоглих и људи и вируса, са непознатим исходом – ко ће се боље и брже прегруписати, или коме ће пре притећи у помоћ нове, свеже снаге? Човеку или вирусу?
• борба (најављујем је од 1999) између предатора на врху ланца исхране: човека против човека, оличена у сукобу група и структура обузетих тежњом за апсолутном контролом на планети, и група и структура које још пружају отпор и теже макар само осећају слободе.
• борба човека са самим собом: изгубљен између својих жеља и могућности, стварног и виртуелног, истина и лажи, без јасних визија, без чврстог ослонца, у безобаљу ума, ко устрашена гуска у магли.

Исход: Већ је приметан глобални пад људске интелигенције, оштро раслојавање оваца, керова и пастира, убрзана ентропија постојеће цивилизације. Велико тумбање, метеж и промене. Ипак, у нади смо да ће нам Бог дати и неку трећу шансу. Ми сами, тешко.

 Али, ево и радосних вести. Напокон је изашло капитално дело: Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Београд 2021. (са резултатима генетички тестираних 1.143 Херцеговаца) са 951 библиографском јединицом, 5.827 фуснота и бројним графичким приказима и табелама. Издавач, покретач и носилац овог изванредног пројекта је Друштво српских родословаца Порекло из Београда са групом еминентних аутора.

Ово обимно дело, на 1.228 страна, наставља научну серију радова Српског етнографског зборника,Насеља и пореклo становништва.

  После корона паузе, ове године је за 14. мај најављено окупљање братства Попов у Новом Милошеву !

Прикљученија од 2018. до 2021. године

 Наступише ткзв. "занимљива времена". Пошаст, короном звата, оковала нам је животе. Све је замрло, сви утихнуше. Припремљен темама америчких филмова, а поштујући стару максиму "Praemonitus, praemunitus" (Опоменут, наоружан), хитро сам се пелцовао три пута, два Кинеза, један Фајзер. In vivo.

И стварни и виртуелни свет су засути застрашујућом количином лажних вести. У немогућности да пробави тај цунами информација, мозак просечне људске јединке престаје да их анализира, критички преиспитује, класификује, речју – да логично размишља, па их само гута и полако губи тло у реалном свету. Мозак као пластелин постаје неотпоран на спољно обликовање и управљање. Орвеловски. Дистопијски.

У мeђувремену, у Господу се преставише наши дични Малешевци: Благоје Јованов Алексић из Богдашића, у 102. години, Милош Томов Алексић из Београда, Милимир Мирков Шупић из Гацка. Нека им је лака земља. Бог да им душу прости. Слава им, и хвала на доприносу племену.

Метеж, хистерија и ужас међ` нашим душманима – ем убрзано напредујемо, Благом Богу хвала, ем неки схватају да ипак неће тако лако извући ципелу из балканског глиба (море, неки ни ногу). Сцена глобално мутира, на српском простору се од Срба раслојава жуто блато: глибождери и разни морални брабоњци.

Имам одличан рецепт за антиваксере: Уместо Павловићеве, много је делотворнија црвена Коњска маст (Krauterhof') – она убија вирус ковида на мах, а кад се у фул третману користе пијавице (10-12) и вентузе (6-8), бар 40 минута – извлаче се из организма приони, рикеције, паразити, чак и протозое - са ефикасношћу од 90-99%. Пребрисати после третирано место медицинским бензином. Препоручен третман два до четири пута месечно.

Иначе, треморном руком, блурованог ума, приљежно бележим и даље нове податке о Малешевцима.

 Изванредан догађај! У уторак, 10. марта 2020. лета Господњег, на молбу припадника братства, организовано је књижевно вече поводом издавања нове књиге о Малешевцима. Догађај се збио у кући Борка Томовог Ђуровића, у Дреновцима. На велико изненађење, дошло је тридесеторо братственика из више места у околини, као и ражански свештеник. Све је изванредно снимио Бранко Остојић из Арс продукције из Косјерића.  Догађај је протекао изнад очекивања, на велико задовољство домаћина. Следећих дана, у Косјерићу тема није био корона вирус, него књижевно вече у Дреновцима. Како је један зачуђени коментатор рекао – да си у Косјерићу покушао да организујеш промоцију књиге, ни пушком не би успео да утераш десеторо људи, а горе у селу их било тридесет!?

Поменути видео о догађају је постављен на Јутјубу, а адреса послата и у Херцеговину, где је, такође, са задовољством поздрављен.  https://www.youtube.com/watch?v=5Ods3VIwBs4  

   У току је дистрибуција књиге. За Београд и завичај сам се лако организовао, но постојбина, Стара Херцеговина, беше проблем због превоза, обима и тежине сваке књиге. И док једног поподнева размишљах шта чинити, Божјом вољом, а залагањем Светога Игњатија, појави се изненада Саво Тегарић, Малешевац из Требиња. Упознасмо се, испричасмо, и видевши књиге, он одмах прихвати да однесе пакете у Херцеговину. Хитро и приљежно је тамо поделио књиге по припремљеном списку саплеменицима и братственицима, храмовима, библиотекама и музејима. Осветлао је и свој, и образ братства! Прави човек и Малешевац!

   Завршни радови илити прелом књиге трајаше око шест месеци: пребацивање текста са А4 на Б5 и ПДФ, поправке, отклањање старих и нових грешака, танталове муке са родословним таблицама и остали пратећи проблеми. Напокон, на приславу, 11. фебруара, стиже првих 50 примерака одштампане књиге. Среће неисказане!

  У свету метеж и пометња. Мрачни господари, незадовољни сталним српским отпором, покренуше  своје слуге у Србији и нашем окружењу, не би ли нас бацили на колена. Но, све је то виђено. Одвајкада. Знамо и за горе.

  У циљу психичке припреме за завршне радове на књизи, посетих почетком 2019. Тајланд и Камбоџу. Претекох корона вирус, чији су долазак жреци Тамне силе, по обичају, прво најавили филмовима (као и одметнуте компјутере, ратне дронове, роботе и клонове). Обиђох дивне храмове, купах се предивним плажама, уживах у занимљивим призорима, обичајима и специјалитетима. А тек комплекс Анкгор Вата! Велики доказ да природа ипак има завршну реч.

Прикљученија од 2015. до 2018. године

 Као што сам раније најављивао, спирала насиља и уздизање зла у свету незадрживо напредује, следећи циклични космички образац распада створеног и стварање из распада. А Балкански фитиљ кога упалише 1999. полако догорева. Не поставља се никад системско питање да ли ће, већ техничко – када ће.

Сада ми предстоји завршна обрада припремљеног материјала о Малешевцима у Старој Херцеговини. А после тога, предвидљиво тешко склапање одрживе финансијске конструкције за штампање књиге и сурова потрага за спонзорима. Уздам се у Божју милост и помоћ светога Игњатија!

 И прође годину и по дана стваралачке блокаде, креативног мртвила, презасићености пројектом. Ипак, стигох ове године на обележавање Видовдана на Косову, како и доликује Србину. А у Архиву Србије открих нове податке о дедином боравку у Француској - школовању у Жозијеу 1916/1917, студентским данима на Медицинском факултету у Лиону, чак и из њиховог архива добих скениран дедин рад из 1923. године на основу кога је стекао звање доктора медицине.

 Авај! Задовољство је кратко трајало, као и све добре ствари у животу. Мој Веб провајдер (ISP) је суспендовао сајт, и уредно ме обавестио да су се у оквиру мог налога, у простору за веб презентације, појавили потенцијално опасни фајлови који генеришу спам! Затим су ми зналци проблематике објаснили да је сајт рађен на застарелој платформи неотпорном на хакерске упаде. Речју, трошак за нови сајт на новој платформи. Брате мили, сестро слатка! Искушеније! Али, све је то за живе људе, идемо даље... Ако ово читате значи да сам добио нови сајт, прилагођен новој платформи са ажурираним спасеним садржајима. Јах....!
Ипак, оптимизам одржавају добра дешавања: завршни радови на књизи и припрема киселог купуса!

 На делу је прекомпонована верзија сајта. После дужег времена право освежење: прегледнији мени, ажуриране странице, пречишћени Општи преглед братства, Теме.... Напокон! Богу хвала!

 И ове године се окупило братство Попов на свој већ традиционални (од 2013) мајски сaбoр у Новом Милошеву. Братственици су дошли са свих страна, а овог пута придружили су се из иностранства и потомци Душана Попова (1912-1981), човека према коме је Јан Флеминг створио лик Џемса Бонда – син Марко, унуци Лука и Душан и унука Лара. Бејах тамо, наравно, и ја, и поклоних деци књигу о Светом Игњатију. Нека усавршавају мало српски језик. Верујем да им неће бити тешко да га проговоре боље од престолонаследника Александра II Карађорђевића.

 У априлу се 24. дана збише избори са пратећим дејствима. Сва тадашња дешавања у РИК-у и потоња у Скупштини указују да циркус поново гостује у Београду, а рат за Србију траје у позадини сцене. Што рече Пашић: „Спаса нам нема, пропасти нећемо“. Нову наду улива посета Си Ђинпинга.

 Ево још лепих вести – 22. априла, са Милинком Драгомира Ђуровићем, ктитором храма Иконе Пресвете Богородице Тројеручице у Дреновцима, присуствовах завршним фрескописним радовима нашег брата Николе Драгоша Ђуровића. Ни мањег храма ни веће лепоте! Не зна се шта је боље: избор фреска или изванредан рад Николин! У храму су две представе Светог Игњатија Богоносца – на олтарским вратима и на зиду десно од улаза. Одмах иза улазних врата насликан је родослов братстава Илића, Радосављевића и Ђуровића, са назнакама огранака, као и текст Малешевског завета!

 Моје духовно, православно, уздизање, започето 1990. посетом Хиландару, Метеорима и другим храмовима у Грчкој, употпунио сам ходочашћем у Јерусалим од 01. до 08. априла 2016. године. Идући Христовим стопама, пратећи речи Јевађеља, обиђосмо скоро сва света места и храмове по Јерусалиму и Палестини, делом превозом, а више пешице, од јутра до сумрака. Присуствовах божанственој литургији на Светом Гробу, погружавах се у реци Јордан, попех се и сиђох са горе Арбел, пребродих Галилејско језеро, купах се (условно речено) у Мртвом мору, пропешачих кланац Јудејске пустиње до Јерихона, посетих последњег пустињака Блажу, сликах се са израелским војницима, помолих за Косово пред Зидом плача, размених дарове са Његовом Светости Јерусалемским патријархом, г. Теофилом III, .....списак нема краја. Озбиљно ми клецну измучено јуначко колено, души грешној, само једном, на Брду искушења, на половини пута ка Манастиру искушења Господњег. Но, одолех непоменику, смогох снаге, и попех се некако. И тако, оплемењен, освежен, вратих се спреман за нова велика дела. Алилуја!

Прикљученија од 2013. до 2015. године:

 У светлу нових збивања подсећам читаоце да погледају почетак ове рубрике, годину 1999, када написах: „НАТО агресијом на Србију у периоду од 24.03.1999. до 10.06.1999. године, почео је Трећи светски рат.“ А затим крајем 2012. и 2014: „...вртлог догађаја се полако убрзава хитајући незадрживо у сусрет Армагедону.“
А онда, у најави, звецнусмо оружјем на паради прво ми, па Кина и Русија.
Воајери - како они који „воле много спорт“ и гледају из фотеље како се други тиме баве, тако и они јадници који гледају перверзне бљувотине на Пинк телевизији док Србију мори бела куга - сумњам да су схватили да је управо почео директан војни сукоб коалиције трулог Запада („умерена сиријска опозиција“, ИСИС, Америка, Британија) против колиције Истока (Сирија, Русија, Кина). А Исток посла своје трупе без оружја у Европу, потпомогнута Авганистанцима и ко зна с ким још. Све се враћа.
Сваком коме није тешко да размишља, јасно је да ИСИС-у није пала са неба логистика: паре, оружје, обавештајни подаци. А зна се ко подржава глобалну Теорију хаоса. Нема црње клетве неком народу него: „Да Бог да Вам Америка и ЕУ уводили демократију, бринули о људским правима и подржали економију!“.
Ипак, ми верујемо у Божију промисао, и, наравно, победу.

 Ове, 2015. године: мештани Стојића и Дреноваца у великој акцији уклонише велико растиње са највишег дела гробља у Стојићима, те на светло изађе преко седамдесетак „сига“, као и неколико старих споменика са текстом, које још проучавам; затим открих заборављену Ђачку чесму у Ражани, задужбину мојих Ђуровића, подигнуту после Великог рата; открих у Ражани и нове обележене и опојане као и необележене и неопојане гробове мученика палих од руке партизанске; и, напокон, заврших поглавље „Завичај“. Идем даље.

 Лепе вести!
У време ово, људи отуђених, присуствовах „братинској ужини“, илити годишњем окупљању малешевског братства Попов у Новом Милошеву. Дивног ли собрања! Напунисмо сви батерије за нова дела.

 Радујмо се! Милорад Симић, филолог, лингвиста, лексикограф и информатичар, аутор лингвистичког софтвера и електронских речника који представљају стандард у српској лингвистичкој информатици, уредник Речника Српске академије наука и уметности, оснивач агенције Србософ (специјализоване за лингвистичку информатику), члан Савета мреже „Пројекта Растко“, добар Човек, Србин и пријатељ - добио је марта 2015. године орден Светог деспота Стефана Лазаревића, који му је доделила Српска православна црква! У праве руке!

 Занимљива година. Доживесмо показну вежбу “Увод у потоп“ (у присуству ХААРП-а), и сумрачне тренутке „When The Freaks Go Marching In“ у присуству жандара и остале државне силе, али, и прави понос - параду наше војске у присуству месије Путина, Бог му дао здравље и сачувао га од мрачнијех сила. У процесу „хомогенизације европских интеграција“, јача привредна активност у трговини дипломама и титулама, на београдским улицама падају главе, отимају се и силују деца, полиција хапси краљеве дроге, безаконија и корупције (ни тако мале земље ни толико највећих у региону). Али, наш Александар Велики доводи белосветске инвеститоре да весело потписују Протоколе о намерама у будућем животу, о нашем трошку (срећи нигде краја!), генијално и одлучно напада економску кризу моћном снагом наших пензија (а не плата по јавним предузећима и агенцијама чији је број и величина још увек непозната). Зна он одакле се риба чисти! Идилу ремете адвокати са збуњујућим захтевима - да се поштује закон. Свашта! А да не буде монотоно, вратио се, победом овенчан, Војвода од Хага. Устрептало чекамо кумовски загрљај.
Многе ствари ме ометаше у раду године ове, али ме не зауставише. Нарочито Гигатрон својом бофл техником и непрофесионалним односом, најблаже речено. Цетерум ценсео Гигатрон ессе делендам!

 Сабрање Алексића је ове 2014. године, на жалост, одложено, а нашег братства Попова успешно одржано.

 На литургијском сабрању 28.08.2014. поводом храмовне славе Успеније Пресвете Богородице у Ражани, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју је саслуживао Преосвећени Епископ жички г. Јустин. Више од педесет домаћина храмовне славе предводио је донатор г. Радмило Јевтовић, који својим даровима поврати сјај ражанској цркви. Бејах и ја, наравно.

 А зби се и ово: Породице братстава Ђуровића, Радосављевића и Илића, које већ 11 генерација живе у селу Дреновцима, раније су се окупљале и користиле једну провизорну дрвену капелу Светога Игњатија. На жалост, негде око 1950. године неко нам ју је запалио. А памти се, то су и Турци урадили са претходном, дрвеном црквом, у близини, на месту данас званом Паљевине (додуше, тада, са све народом унутар). А наш братственик Милинко Драгомира Ђуровић носио је у себи годинама снажну жељу да врати нашу богомољу, и то је сада и учинио, као ктитор мале цркве - капеле, скоро на истом месту где се налазила спаљена у 20. веку. Освештасмо је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, као капелу Богородице Тројеручице, на Томиндан 19. октобра ове године.

 Најављена су и нова окупљања наших братстава – Алексића, у другој половини јула 2014. у Херцеговини, и Попова, 10 маја 2014. у Новом Милошеву!  Као што је Малешевским заветом речено: "Да знамо ко смо и да то преносимо покољењима ".

 Као што написах крајем 1912, вртлог догађаја се полако убрзава хитајући незадрживо у сусрет Армагедону. С тугом пратим догађаје у Украјини, радујућ` се при том исклизнућу Империје зла, мрака и хаоса. Класичне људске и стратешке грешке: гордост, надменост, бахатост, преширока линија фронта, потцењивање противника и своје "омиљености"..... Све више верујем да ће ми се, ипак, за мог живота посрећити да видим Империју на коленима! Наравно, треба се чувати умируће звери.

 У наступу "луцида интервала" ажурирах сајт, измених родослове, додах ново Упутство за истраживаче, слике, песме....

 О Малешевци, чујте!  Изашла је нова књига српског прегаоца Божидара Кљајевића "Старе српске племићке породице у Херцеговини", ауторско издање, Београд, 2013.  А у књизи, на странама од 28 до 45, поглавље - "Племићка породица Малишевци".

 У Другом освајачком походу на Ужички архив морадох да се изборим са цијанобактеријама, хематодама, тровањем и ноћним пожаром у соби на 13. спрату хотела у Ужицу (где су вероватно снимане најбоље сцене хорор филма "Исијавање"), од чега се опорављах наредна два месеца.
Од укупно 9 дана у Ужичком архиву, за 8 радних дана, прегледах  58 матичних књига рођених, венчаних и умрлих, фотографисах небројано листова. А затим убацих све у компјутер и четири и по месеца дешифровах рукописе као Jean-Francois Champollion, обрађивах податке, мозгах, писах......
Презадовољан. Сада у складу са новим сазнањима прерађујем постојеће текстове и родословне листове сва три братства, поново копам по старим и новим књигама... Алелуја!

 На Аранђеловдан, 21.11.2013. наш Малешевац, Саша Јарамаз, у изванредном амбијенту посебне сале свог елитног клуба са продавницом плоча и простором за културна дешавања "Леила" у Београду, Краља Петра 41, организовао је (у оквиру тематских "перформанса" четвртком)  народски речено, посело посвећено српском великану Његошу. Уводно слово је припало  књижевници Милици Крковић, о Његошу је елоквенто и занимљиво зборио Зоран Живковић, ерудита и врстан зналац његовог лика и дела, а стихове из "Луче микрокозма" и "Горског вијенца" је уз гусле, а и без њих, надахнуто казивао Славко Алексић, Малешевац.
Интелектуални серкл окупљен тим поводом са несмањеном пажњом два цела сата је упијао и речи и звуке, а затим су сви, обузети позитивном енергијом, у пријатељском и неформалном ћаскању наставили да говоре о Његошу, његовим делима, казују стихове, размењују идеје, ставове, речју, уживали. Дивно вече. Наравно, ту бејах и ја. Ето, кад се Малешевци удруже.
Једну фотографију са те вечери окачих на страни "Фото" под насловом "Разно". Адресу сајта "Леиле" наћи ћете на страни "Спољне везе", извод из "Луче микрокозма" на гуслама "бy Славко Алексић" на страни "Музика".

 Да, признајем, мало сам неажуран. Али ћу, сасвим објективно, да оправдам себе. Знам се. А зби се ово: пошто сам стекао значајно искуство прекопавши Архив Србије, згрнувши фантастичне податке из пописа и тефтера о своја три братства у завичају, и обрадивши их, стуштих се октобра месеца у Историјски архив Ужица.
Тамо зароних у матичне књиге рођених и венчаних из 19. века. Рекоше ми, за то ми треба годину дана да их проучим. Потценише ме. Разрадих у ходу тактику и успех да, крајњим, али крајњим напором и максималном концентрацијом, за 5 расположивих дана прегледам и документујем крштенице и венчане листове предака из 30 књига. Обиље података које сакупих још обрађујем, правим нове родословне листове, потпуно посвећен и пун истраживачког жара -  ма какав жар, пламен буктећи је у питању!
Пронађох податке о још једном колену предака, све документовано. Среће неисказане!
Предстоји ми је још један поход у Ужице, остало је још 20 матичних књига умрлих и још по нека друга приде.
Кад све средим, поставићу на сајту нове родослове и ново Упутство за истраживаче. Уххх...

  А ево и лепших догађања:
- Напокон успех да временски позиционирам догађаје и актере најмање два колена придошлих Предака током 18. века! Среће неисказане! И поред своје легендарне скромности обратих се себи са: "Мајсторе" (у првом лицу множине).
- Наговорише ме да уместо блога поставим Фацебоок профил малешевског сајта. И гле, бејаху у праву, навалише "Лајкери" из целог света! Хлеба и интернета народу (хлеб може и виртуелан)!
- И Племе малешевско повећа се за још једног члана. Добих унука у Аргентини ! Србија до Кордобе !
- Појави се и братственик из Завичаја спреман да помогне у скупљању података за Велики родослов наших братстава! Алелуја!

 Волим овај наш Балкан. Никад није досадно. Битка за Космет са Неw Силама Осовине преместила се у Београд. Српска делегација, са прве линије фронта, из Косовске Митровице, дошла је у Београд да са дивним момцима из Двери, на Тргу Слободе, објасни окупљенима колико их лажу преко "Телевизије којој Не верујемо" (гледаност и поверење није исто) и осталих "Независних медија" (чији су власници државна тајна).
И ја ту бих, и одох пред Владу са демонстрантима које поменути медији једва уочише и само у рикошету.
Па, оба ђеда ми пређоше Албанију, зар да ја, Малешевац, не браним српски Космет ?
Али, морам да кажем, пратило ме је мучно осећање због ћутања Академије Наука и Уметности у Србији, тог тужног интелектуалног декубитоса.
А да имамо дебила у Београду (читај гледалаца бљувотина Великог Америчког Брата и Фарме ретардираних), еее, стварно их имамо, тужна ли Србијо ! Један такав дошао на Трг Слободе и пита познаника: "Еј, брате, јеси ли видео шта се збива у Северној Кореји" ?!? .............

 Слава Господу! Напредовах са склапањем родослова Ђуровића, Радосављевића и Илића, братстава проистеклих од у Ужичку Црну Гору досељених Алексића. Извиру подаци, један по један, а трагам и даље.
Као резултат прошлогодишњег сакупљања и зимске анализе, мењам још једном родослове на сајту. Све богатији, све тачнији, а ја све задовољнији. Наравно, још има рупа и недоумица, али да нема - не би било занимљиво.
Унесох и друге измене на сајту: Ажуриран Општи преглед братстава, обогаћено Упутство истраживачима, нове фотографије, а очекујем ускоро и већи избор музике (са прилогом нашег Малешевца, чувеног гуслара Славка Алексића), итд.

Прикљученија од  2011. до  2013. године:

 2012. година завршетка Календара Маја. И њиховог великог циклуса постојања. Иде даље.
Лето беше претопло и суво. Спаљене ливаде, пресахли потоци, наркоси који уједају - тек назнака су  времена која долазе. Вртлог догађаја се убрзава.
У свету озбиљне геополитичке промене, тензија полако али сигурно расте.
Код нас, надамо се, промена ће бити на боље, иако нечастивци пружају отпор и даље.
И ја сам се прегруписао у склопу опште транзиције. Као и војвода Малеш, растурих спољну линију одбране, скратих линију фронта. Речју, преселих се, и одох у пензију.
Заврших још један део свог животног циклуса.
Сад могу да се усредсредим на књигу. Почех од Прегледа братстава и, већ у старту уочих неке пропусте, проузроковане недостатком времена и концентрације.
Почињем процес стабилизације и сређивања постојеће грађе.
У кратком обиласку завичаја сазнадох још неколико података којима допуњујем свој родослов......ах, шта рећи, а не бити нескроман?

 Силе Мрака и Хаоса, које споменух на почетку ових Прикљученија у години 1999, наставише продор на исток. Војно-политичко преобликовање света и пљачка преосталих ресурса се наставља, климатски рат се захуктава, највећи глобални дужник припрема удар на највећег повериоца банкротом, јаничари-дахије растачу што год могу у земљама својим. Народу дају хлеба и игара. А сваке игре имају увек свог гладијатора - миљеника публике, којим се замајава народ 24 часа, 365 дана у години. Важно је само да народ блеји у екран између неплаћених рачуна и кредита, и по васцели дан млати празну сламу о хероју који је управо узео који милион евра.....

Разарање пре Изградње. Армагедон је на помолу.* Непоколебљиво идемо даље. Ми који имамо веру.

 Овог динамичног лета дешавало се и добро и лоше :
* Непрекидно смењивање кише и сунца, топлог и хладног. А сунце нас није, као некада, лепо грејало и сијало, већ нас је, као последица озонске рупе, тровало радијацијом.
* И поред ненаклоњеног времена, допанух у завичај, уклоних коров, исписах слова на преостала 2 од 6 обновљених споменика предака својих у Стојићима, и пређох их све лаком да трају.
* Још један дубински продор у истраживању! Часници братстава, Борко Ђуровић и Митар Радосављевић из села Дреновци (Ужичка Црна Гора), заједничким снагама, присетише се родослова наших братстава у окружењу, што ја записах вредно и страствено. Следи обрада података. Делујмо, сваког дана у сваком погледу.

 Дошао је и тај тренутак! Управо гледате нову, четврту верзију малешевског сајта! Технички осавремењен, идејно оплемењен! Самопрегоран рад екипе младих и креативних мајстора, под мојим мудрим руководством. И, напокон, али баш, баш  напокон, поставих нови Преглед братстава, који најављивах пет јубиларних година. Ко чека, дочека!

Прикљученија од  2007. до  2011. године :

 Ако може бити вест - да нема вести, е, баш то се збивало од фебруара 2008. до краја 2010. године. Не зато што се ништа није дешавало, него што сам се и ја бавио уметношћу преживљавања (то ме не оправдава, наравно).
Цео свет је запао у вртлог убрзане турбуленције и промена, када по Енгелсу, квантитет промена рађа нови квалитет. А на Балкану, где је и иначе „тачка кључања“, живот итекако зна бити занимљив!
Имајући у виду колико се сила душманских, уз садејство домаћих јаничара, и којим све средствима, бацило да Србе коначно „поништи“ из Божје мисије, глупо и плитко звучи често папагајски понављана флоскула: „тако нам је јер смо ми такви и такви“,  него је исправно питање: „Аман, бре, како ми уопште још постојимо?!“
А одговор је вероватно: „Е, па за инат! Да цркну душмани. Да се ми њима наједемо панајије!“
Тога ради, кад се год нађем у близини цркве Лазарице (ту је благословљена српска војска пред одлазак на Косово), испоштујем завет тада дат - да једним ударом црквеног звона пошаљем Васељени поруку: „....да Срба још има“!
Елем, у свом локалном вртлогу, ја се привремено изгубих у ефемерности, али не и у забораву.
Малешевац је увек Малешевац, те бодро кликћем: „Жив јесам, борба траје, и на нашој мисији радим и даље! Вазда и вавек!“
Тако, сада преуредих и мало освежих сајт, и додах иновирани и дуго најављивани Преглед малешевских братстава, са краја XX и почетком XXИ века, о чијем постојању сам се на неки начин ја сам осведочио. То наравно није коначан списак, нити то икада може бити.. Мало ли је, на ову скупоћу (времена)!

 Малешевци, у мом лику и делу, бејаху заступљени и на устоличењу Његове Светости, патријарха српског, господина Иринеја у Пећи, дана 03.11.2010. године. А како другачије!?

 Неки „Малешевци“ приговорише ми опет, али сада да сајт одредницом „СРПСКИ“ вређа њихов црногорски идентитет....уххх, мо`ш мислити!
Зато се јасно и јавно изјашњавам - ко мисли да не припада Српском народу, већ новоформираном Црногорском - има на то право (избора), али више не припада нашем племену, јер ми бисмо, јесмо, и бићемо Срби, а и војвода Малеш бејаше Србин, и гинуше наши за Српство, а то обавезује. Уосталом, то је ствар подвижништва, лако је одрећи се, предати, попустити, продати...... Чик, издржи кад је густо, јуначе!

 Тужна вест! Мој комшија, саговорник у беседама о прохујалим временима, академик Богумил Храбак, чувени историчар, аутор више од 700 чланака и 40 књига, учесник многобројних научних скупова у земљи и иностранству, преставио се у Господу у 83. години живота 12.12.2010. године. Нека му је лака земља, Слава и Хвала!

 Придодах си још једно заветно дело у циљу очувању колективног памћења. Четири најважнија споменика Ђуровића које сам обновио 1996. на гробљу у Стојићима, улепшао сам, позлативши лично избледела и нестала слова. Ко мисли да је то лак посао, нарочито на старим споменицима са порозним и грубим каменом, вара се. Али, задовољство је моје. Остала су још два споменика, и да на свих 6 лакирам слова да дуже трају.

 Среће неисказане! Борко Ђуровић, Чувар Џемата Ђуровића, из Дреноваца, пронашао је у неком коферу Пресуду Избраног Суда Среза Црногорског од 23 марта 1914. године, у препису из 11.10.1920. године, о разграничење породичне задруге Ђуровића!
Мој прадеда Чедомир, старешина породичне задруге, наслутивши да му је време дошло, а можда и долазак тежих времена (умро је 12.07.1914. и сахрањен 14-тог, истога дана када је проглашена општа мобилизација), оверио је судски разграничење имовине породичне задруге са братом Војиславом, последњим задругаром, оставивши породицама чисте рачуне.
Какав Индијана Џонс, какви бакрачи! Моје узбуђење проналаском овог артефакта бејаше немерљиво!

 Лепа вест! Матица српска напокон издаде и трећу књигу капиталног пројекта „Српског биографског речника“, слова Д-З, замишљеног као вишетомна „персонална енциклопедија“, у којој би се нашле биографије свих Срба и других, који су оставили значајан траг у историји српскога народа, од утемељења српске државности у ВИИИ веку, до краја Другог светског рата.
На 690-ој страни СБР-а наведена је биографија Милана Мите Ђуровића, извањег ми ђеда.
И ђед Миладин се предбележио својим делима у СБР за период после 1945. године, но, издавање биографских речника за тај период ће свакако чекати боља (финансијски) времена.

 Бог, дакле Живот, пред нас поставља разна искушења.
Ми Православци имамо ту тешку обавезу личног избора.
Неки  изаберу тежи пут ко Праведни Јов, калећи се у боље и племенитије људе, а неки, нажалост, поклекну и пређу на Тамну страну, испуне се мржњом, једом, лошим мислима и делима - речју: злом.
Ономад навалише неки појединци, већ раније поменути, да врше притисак на мене не бих ли изменио своје мишљење и делове сајта.
При том применише баш, баш погрешне методе. Јах!
Заборавише да Малешевац ја сам.
Заборавише да пред Бога сви излазе само са својим, и само својим делима, а не свога часног претка.
Доказаше само, о саплеменици, да у праву бејах 100 %.
Лично, у себи, одговарам им народски јер има ефектна формула за то, но, овде ћу да им едукативно и подстицајно, за сада, цитирам дивне делове Беседе прве, пророка Исаије:

„Чујте, небеса, и слушај, земљо, јер Господ говори: синове одгојих и подигох а они се одрекоше мене.
Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а народ мој не познаје, народ мој не разуме.
Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу ! Семена зликовачког, синова покваренијех!
Оставише Господа, презреше Светитеља, одступише натраг.
Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене, ни завијене ни уљем заблажене.
Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што пустоше туђини.
................................................................................
Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашега, народе гоморски!
...............................................................................
Зато, кад ширите руке своје, заклањам очи своје од Вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
Умите се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
Учите се добро чинити, тражите правду, помажите потлаченог, дајте правицу сиротима, браните удовицу.
Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити................................
А одметници и грешници, сви ће се сатрти, и који остављају Господа изгинуће.
...................................................................................... „!

Ха! Толико. Остајем Вам благородан.

 Ево опет једне лепе вести: «Прорадио нам је БЛОГ на сајту»!
Засад је у транзицији али, дорађиваће се у ходу.

 Ових дана невладине организације воде широку кампању за подизање јавног споменика нашем Малешевцу, Срђану Радовом Алексићу из Требиња, кога су убили наши у јануару 1993. када је спасао линча свог суграђанина – муслимана. Нека је Слава Срђану!
То је његов отац најснажније описао уклесавши на споменику: «Погинуо је вршећи своју људску дужност».
НВ организације истичу да је он «један од ретких истинских хероја на тлу бивше Југославије», «да је својим делом показао да се човеком може бити и остати и у тешким временима» - што је наравно потпуно тачно.
Оно што је у позадини залагања НВО види се из острашћеног описивања ко су убице: «требињски лешинари», «звијери», «мучки, с леђа», «насилни, пијани», «локални четници» итд. – дакле, наставак сатанизације Срба.
Подсећам да за ових 15 година НВО нису пронашле ни један такав пример ни код једне друге нације на тлу бивше СФРЈ. Напротив, њихови су награђивани за геноцид, линчовање и монструозно иживљавање над Србима, без обзира на пол и године.

 Уочивши да за моје „Упутство истраживачима родослова“ влада велико интересовање, осетио сам обавезу да му, нажалост, додам и ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ! Погледајте!

 Браво наши!
Пронађох још један малешевски сајт: www.aleksic.page.tl !Тематски отворен, национално фокусиран, идејно непоколебљив, хајдучки неустрашив, емитује снажну малешевску поруку – трајемо и Завет поштујемо!

 Ових се дана сетих нашег 2004. године преминулог Малешевца Константина – Косте Р. Алексића из Врбаса. Протеком времена постаје очигледно да његово животно дело, преточено у две књиге о Малешевцима, добија све више на значају. Преданост којом је тај дивни човек сакупљао информације, њихова количина и квалитет подједнако су величанствени као и његова скромност, дивљења достојна.

 Почетком 2008. године издат је један публицистички спис о Малешевцима.
Аутор је господин А. Бачко из београдског удружења грађана „Српски деспот“.
Издавање књиге је иницирао и финансирао наш Малешевац Милорад Ћустић, који је при том свакако био вођен племенитом идејом и намером.

Прикљученија од  2005. до 2007. године:

 Ево и лепе вести: Господин Милорад Ћустић, осокољен разменом малешевске енергије претходне године, финансирао је постављање још једног малешевског сајта. Ширимо се сајбер простором.

 Касно сазнадох за тужну вест! У Господу се 20.06.2007. претставила истински дивна жена, Малешевка, Оливера Томић, ћерка свештеномученика Ристе Јарамаза. По њеној жељи супруг Милан сахрани је 23.06. у Ћуприји, у присуству бројне Миланове фамилије из Београда и Црне Горе. Додатно ме ражалостила прича о чудном (не)понашању дела јој родбине том приликом. Зато, посвећујем драгој Ољи парафразирану мисао великог српског филозофа Божидара Кнежевића: «Велики духови иду великим корацима, ситни људи малим корацима, зато велики људи стижу даље, стижу раније, сазнају више, и, изложени су неразумевању и осуди ситних људи ......».
На крају, да кажем: срећан сам, поносан и почаствован што сам познавао Оливеру Томић. Нека јој је лака земља, Слава и Хвала!

 Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо!!! Малешевски сајт је сада линкован на интернет презентацију www.trazimo.info , путем које људи из целог света траже своје пријатеље, рођаке и корене! Консолидујмо редове!

 Лепе ли вести! Напокон је у октобру 2006. изашао "Биографски лексикон Златиборског округа" у издању Удружења Ужичана у Београду. На страни 199. дате су биографске одреднице за оба моја ђеда, као истакнутих и заслужних Малешеваца и за подручје Ужичке Црне Горе - мога истог ђеда Миладина Ч. Ђуровића и његовог брата Милана Миту Ђуровића. Машала!

 У престижном "Историјском часопису" књ. LII (2005) који издаје Историјски институт САНУ, објављен је на страни 423. веома похвалан приказ књиге Милана Мите Ђуровића "Успомене (1900-1944) " од аутора Божице Младеновић.

 Дивног ли догађаја! У Србију је из Француске стигао на одмор Милорад Ћустић, Малешевац, људина и прегалац. Енергија, страст и ентузијазам који је уложио у истраживање порекла и родословље породице не могу ни да се опишу речима.
На племенској сцени улази у оне, који су у себи спознали свету мисију да се боре у првим редовима за племенски опстанак и поштовање Малешевског Завета, и чија ће дела остати покољењима. Наш сусрет 03.07.06. у Београду напунио је обојици батерије за нове подухвате.

 У Београд је дошао из Канаде Игор Павла Јарамаз носећи невољно своје бреме прошлости. На његову жељу, а Божјом вољом, са њим се 14.06.06. састала Оливера Ристе Томић, рођена Јарамаз. После дужег разговора испуњеног снажним емоцијама, Оливера је загрлила Игора и пожелела му сваку срећу у животу.
Ко зна о чему се ради, схватиће величину и значај догађаја. А ја хоћу да се зна да је ћерка свештеномученика Ристе Јарамаза наследила врлине свога дичног оца и показала своју задивљујућу величину и снагу духа који надилазе уобичајена људска ограничења.
Пред Игором је сада обавеза да својим потоњим делима сачува достојност и истрајност на Божјем путу.

 Нови продор у истраживању! На позив Борка Ђуровића из Дреноваца био сам гост у његовој кући крајем априла 2006. године. Борко са породицом живи на централном делу имања старог џемата Ђуровића. Открио сам приближно место прве куће Томе Ђуровића, видео остатке куће сина му Григорија, преостали део куће сина му Филипа и место где је била кућа претка ми Вићентија. Среће моје неисказане! На имању још постоје стабла крушке, липе и медвеђе леске из тог доба (18-19 век). Ово последње стабло још стоји иако се осушило 2005. године. Родослов ових дивних људи сада краси наш сајт.

Прикљученија од  2001. до  2005. године:

 Још један бисер у ризници - Историјски институт у Београду је издао гро мемоара почившег Малешевца, мог извањег ђеда, Милана Мите Ђуровића, у посебном некомерцијалном издању "мешовита грађа", намењеном међународној размени. Тако ће ова књига да оде на шездесетак адреса библиотека, архива и музеја у земљи и иностранству и уђе у светску библиографску баштину.

 Крајем марта 2005. сајт нам је трећи пут нападнут од јануарске групе (?) када су уметнули страну са сликом натписима и музиком. Дебилност садржаја њихове стране не заслужује ничију пажњу, али је значајно признање које нам ови хакерски напади, у суштини, указују.

 У фебруару 2005. године сајт је нападнут од друге хакерске групе (?) потписане сада са "Infection group - doctor_kill @ msn.com". Значи, непријатељи нас озбиљно сматрају опасним по њих.

 Крајем јануара 2005. овај сајт је доживео први напад опскурне хакерске групе (?) "Albania security clan". Дакле, наш сајт је изазвао пажњу у непријатељским редовима!

 Дана 29.05.2004. године у Господу се упокојио Константин - Косто Р. Алексић, наш саплеменик из Врбаса, људина, који је задужио племе отргнувши од заборава мноштво драгоцених података. Нека му је лака земља, Слава и Хвала.

 Неки братственици су напокон са вербалне подршке прешли на дела:
- Алексић Душанов Драган из Београда финансијски је подржао хостинг нашег сајта за 2003. годину, а
- проф. Др Алексић Томов Милош из Београда је спонзорисао израду и постављање странице о братству Алексића.
- Браво Алексићи!

 Крајем јануара 2003. године наш сајт је преуређен и обогаћен новим информацијама.

 Због учесталих молби за помоћ заинтересованих истраживача родослова, сајту сам додао нову страну: "Упутство за истраживаче родослова".

 ТВ Пинк је у својој емисији "Hiend" посвећеној свету компјутера, током фебруара/марта 2002.године, издвојио и са похвалама претставио наш сајт, што је изазвало бројне гледаоце (на само наше саплеменике) да ступе у контакт са Аутором сајта.

Прикљученија од  1999. до  2001. године:

 У рубрици "Водич кроз Web  - занимљиве локације са светске Мреже", часопис "PC World - Mikro"из децембра 2001, под поднасловом "Живот", представио је наш сајт као "Племенску локацију" оценивши је највећим оценама: Садржај - 5, Дизајн - 5, Везе - 5, Општи утисак - 5. Кратак приказ нашег сајта, у оквиру најужег избора препоручених локација од стране Редакције, дат је и на ЦД-у у прилогу часописа.

 Одржан је први скуп братства Мандића у Новим Дулићима 04.08.2001. године.
Том приликом је промовисано посмртно издање књиге професора Новака Мандића Студа "Малешевски Мандићи".

 Представници наших братстава у Београду основаше 05.06.2001. године Друштво "Малешевци" са циљем "да чувају и негују традицију, предања и Завет српског племена Малешевци".
Оснивачи су: Алексић Петар, Алексић Константин - Косто, Огризовић Слободан, Јарамаз Андрија, Јарамаз Саша, Филиповић Владислав, Чакаревић Драган, Дубовина Ново, Божић Миливоје, Ђуровић Миладин, Ђуровић Братислав, Доситеј и Озрислава.

 Божјом вољом а мојим трудом на Интернету је 31.05.2001. године постављен овај ПРВИ ПЛЕМЕНСКИ САЈТ НА БАЛКАНУ, у Славу предака, допринос очувању Малешевског завета.

 Редакција новина српске патријаршије "Православље", у броју 810 од 15.12.2000. године, у рубрици "Свет књиге", објавила је похвалан приказ књиге "О светом свештеномученику Игњатију Богоносцу".

 У Господу се упокојио 10.12.2000. године наш саплеменик Новак Мандић Студо, један од најзначајнијих научних радника Републике Српске, писац бројних дела племенске литературе, вредни прегалац, истраживач Дубровачких архива, добар човек. Нека му је лака земља, Слава и Хвала.

 Почетком августа 2000. Л. Г. изашла је из штампе књига "О светом свештеномученику Игњатију Богоносцу - Славски приручник за Малешевце". Књига је посвећена саплеменицима, Малешевцима, да знају кога и зашто славе...

 Обнављање храма светог Игњатија Богоносца у Почековићима 10.10.1999. године и велики скуп малешевских братстава. Свету литургију служио је господин митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски Амфилохије (Радовић) са епископом Захумско-херцеговачким господином Григоријем (Дурићем).
Било је представника 16 малешевских братстава са гостима, све у свему око 1.000 душа.

 Нато агресијом на Србију у периоду од 24.03.1999. до 10.06.1999. године, почео је Трећи светски рат. Променила су се средства и начин вођења рата, као и војно-политичке чланице Централних сила, односно Сила осовине, и на првом удару су се нашли, нажалост, и по обичају, прво Срби. За пример другима (иако мислим да баш није морало).
Несразмеран однос снага, без обзира на очекиван исход, изазива страхопоштовање.

Однос снага

Стране у сукобу	Број земаља	Површина (км2)	Број станов. (милиона)	БНД (милијарда $)	БНД по становнику ($)
НАТО	19	22.327,24	743,83	11.731,15	13.532
СРЈ	1	102,00	11,5	21,94	1.980
Однос	19:1	228,7:1	67,3:1	518,3:1	5,83:1

 http://sr.wikipedia.org/wiki/NATO_bombardovanje_SRJ
http://www.novinar.de/2009/06/21/nato-agresija-na-srbiju-operacija-strela.html

Нека је лака земља невиним жртвама!