САД РАТ
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/475809/Amerika-postoji-239-godina-a-ratovala-je-222-godine
Vestionline A - Среда 04.03.2015.
I
Америка постоји 239 година, а ратовала је 222 године
Сједињене Америчке Државе су, од свог оснивања до данас, провеле већину времена у рату против некога. Само 17 година америчке историје прошло је без оружаних сукоба. Занимљиво је, такође, да се већина свих тих ратова водила на туђој територији.
Reuters/L.J.
Амерички војници у Авганистану... рат који никако да се заврши
Од 1776. до 2015, што је 239 година постојања, САД су биле у рату чак 222 године. Само 17 година америчке историје прошло је без оружаних сукоба. Ни један председник САД није био мирнодопски председник, већ је сваки од 44 досадашња прва човека САД барем део своје владавине провео водећи земљу кроз рат.
Највећа светска сила није повезала ни једну целу деценију у својој историји, а да није негде и против некога ратовала. Најдуже што су САД биле у миру биле су године изолације за време велике депресије, између 1935. и 1940.
Више од два века рата
Ако одаберете било коју насумичну годину између 1776. и 2015, постоји чак 93 одсто шансе да је Америка те године била у рату. Од свог оснивања САД су ратовале за независност против Велике Британије и против локалних домородаца. Потом са Француском и Шпанијом, па с Берберима. Ратовала је и с пиратима на Антилима, све у првих 50 година свог постојања.
Потом је уследила серија ратова с Индијанцима, дуги рат против Мексика, грађански рат, серија инвазија на Мексико између 1880. и 1896, па шпанско-амерички рат, рат на Филипинима, серија "Банана ратова" на Карибима, који су трајали до 1934. године, а не сме се заборавити ни америчко учешће у Првом светском рату.
Затим је уследио најдужи период мира у америчкој историји, шест година без рата између 1935. и 1940, после чега су се САД укључиле у Други светски рат. После 1945. почиње Хладни рат, а САД окупирају Филипине, па Јужну Кореју. Почиње корејски рат, па рат у Гватемали, па вијетнамски рат, који се завршио 1975, после чега су САД имале три године мира.
ЦИА је од 1979. године водила тајни рату у Авганистану. За њим је уследио сукоб у Либану, сукоби у Никарагви, сукоб у Персијском заливу, окупација Панаме, први заливски рат 1990, па сукоб у Ираку, бомбардовање Босне и Херцеговине... и тако све до 1997. године која је протекла мирно. Већ 1998. почиње бомбардовање Ирака и ракетирање Авганистана и Судана. 1999. САД учествују у бомбардовању Србије, а 2000. је била последња година америчког мира до данас.
Од тада је почео рат против тероризма у Авганистану, Јемену, Ираку, Пакистану, Сомалији, који се 2012. проширио и на Сирију. Прошле године на листу долази и грађански рат у Украјини, у којем поново САД не учествују званично.
Буџет без премца
Када се погледају ове бројке и чињенице, јасно је зашто је САД држава с највећим војним буџетом на свету, трошећи годишње чак 1.747 милијарди долара на своје војне снаге. Тај износ је једнак оном који заједно потроше осталих девет од десет држава са највећим војним буџетима.
САД је и поносни власник пола светске флоте носача авиона, с тиме да је и сваки од њених 10 носача с нуклеарним реакторима двоструко већи од највећег носача било које друге државе.
II
Сваке године амерички истраживач, Вилијам Блум, објављује свежу листу америчких интервенција по свету.
Дејан Лукић
У последњем извештају може се тако прочитати да је Америка од 1945. године до данас покушала да у свету обори педесет (50) влада; за то време директно се мешала и утицала не изборе у тридесет (30) држава широм света; покушала или успела да физички ликвидира преко педесет светских државника, и за потребе такве политике, употребљавала чак и хемијско-биолошко оружје...
Овакву америчку спољну политику обезбеђује и "чува" војна сила чијих је 160.000 чизама на задацима изван територије САД. Од тог броја 68.000 их је у Европи; 80.000 у Источној Азији и Пацифику - да држе Кину на оку; Пет хиљада је распоређено у Северној Африци - да надгледају "Арапско пролеће"; исто толико их је у региону Блиског Истока, а један променљив број дежура у земљама бившег Совјетског Савеза. Да се и не спомињу десетине хиљада у Авганистану и Ираку. Колико је америчких војних контрактора посејано по кризним жариштима не зна се ни броја...
У западном инвентару - медијском "мејнстриму" поготово - нигде се неће пронаћи сабрано колико је невоља и злочина, све у име демократије, људских права и западне верзије новог хуманизма, починила ова опскурна војна машинерија.
Славни британски драмски писац, Харолд Пинтер, написао је својевремено дијагнозу: "Скала индоктринације људи на Западу бриљантан је, чак виспрен, високо успешан, акт лицемерја".
Списак америчких непријатеља по свету мењао се "с мене на уштап", у широкој скали од комунизма до исламизма, већ према одлуци у Вашингтону чија мајка, у одређеном геополитичком моменту, треба да преде црну вуну. Свака држава која је показала зрно независности од амеро-западне хегемоније, нашла се на црној листи, поготово ако се радило о подручју са стратешким ресурсима. Светска гробља пуна су оваквих гробова. Мосадик, својевремено у Ирану; Аљенде у Чилеу; Слободан Милошевић у Београду; Моамер Гадафи у Триполију. Фидел Кастро на Куби (тренутно у пороцедури) и Хуго Чавез у Венецуели...
А, поручили би и Владимиру Путину "да се припреми", само кад би некако могли. Али није да не покушавају. Као и у Ираку, Украјина је у америчкој рачуници без крчмара, била пројектована да буде "тематски парк" Велике игре, па је за ту прилику у Кијеву већ била намештена посебна обавештајна јединица компонована од агената ЦИА и америчке унутрашње шпијунске службе ФБИ. Ова јединица тренутно командује тајном мрежом са примарним задатком ликвидације опонената Порошенковом квислиншком режиму у Кијеву. Јединицом директно руководи - често из самог Кијева - нико други него директор ЦИА, Џон Брендан.
Теорија завере? Ок. Баците само поглед на видео запис о оном масакру у Одеси (Вратио је Путин Русији): група Порошенкових, униформисаних специјалаца, спаљује седиште синдиката у Одеси (четрдесет људи у згради). Полицајци проамеричке "специјалне јединице" мирно посматрају како украјински нови фашисти спаљују зграду са све живим људима у њој...
Данијел Елсберг, човек из срца чувене афере "Вотергејт" пише да се (доласком Обаме) у Вашингтону одиграо "пуч" и да америчком политиком (поново) влада "необуздани милитаризам".
Али, сва је прилика да се Нобеловац у Белој кући мало много преиграо. Рачунајући да се руски медвед никада неће пробудити из зимског сна. Вратио медвед Крим. Ево, покварио и америчку журку у Дамаску; бомбардери сухој на небу изнад Сирије узели ствар у своје руке. Њет, њет, њет...
III
ВЕЛИКА СИЛА? ЈЕСТЕ ЛИ СИГУРНИ?
"Војска САД ће то постати тек кад престане с пуким убијањем људи"
Владимир Филиповић | 29. 09. 2016 - 15:01х
"Америчка војска требало би да превазиђе пуко убијање људи и разарање ствари - али то не чини", пише амерички лист "Нејшн" (Nation).
Американци очекују да у свему буду најбољи. То је потврдила и прва дама Мишел Обама, која је САД недавно назвала "најбољом државом на свету". Хилари Клинтон отишла је и корак даље, назвавши Америку "најбољом државом која је икада постојала". С друге стране, Доналд Трамп има потпуно супротно мишљење, и сматра да је Америка у тешком стању, те да су "дани величине" одавно иза ње, али да ће он Америку поново учинити великом, ако му гласачи укажу поверење и изаберу га за председника.
Своју нарцисоидност и осећај моћи Американци су стекли пре свега због својих војних интервенција, пише амерички магазин "Нејшн".
Часопис наводи да су у својим "раним годинама" САД поставиле бројне црне рекорде - истребиле урођеничка племена, кажњавале Мексико и Шпанију... али да то није ништа према ономе што је дошло касније.
- Наша војска једна је од најбољих и уједно најфинијих борбених сила на свету - изговорио је недавно Барак Обама и побрао аплаузе својих присталица, аи уједно изазвао смех, тугу и запрепашћење у остатку света, пише "Нејшн". Да ствар буде гора, та изјава је практично идентична оној коју је изнео Џорџ Буш млађи, Обамин претходник и човек који је умногоме допринео разарању Блиског истока.
У годинама између ове две изјаве, САД су учествовале у девет ратова, показују подаци које је доставио SOCOM, односно Команда специјалних операција САД.
Биланс "највеће и најфиније борбене силе" је следећи: нула победа, два пораза и седам нерешених.
Овај резултат објављен је у извештају "Век ратовања и сиве зоне" - који обједињује и испитује све америчке ратове и војне интервенције у последњих 100 година.
Пензионисани генерал Ендрју Баћевић, данас професор историје и међународних односа на Бостонском универзитету, верује да је овај извештај "поприлично тачан", нарочито део после 11. септембра 2001.
- Иако Хилари Клинтон упорно инсистира на том термину како смо ми 'највећа војска коју је свет видео', никако да се дотакне резултата. Шта смо ми као та 'велика сила' успели да постигнемо? Чињеница је да ми своје циљеве нисмо успели да остваримо - каже генерал.
12 победа, 9 пораза и 43 ремија?
Извештај и резултате о америчкој ратној историји у прошлом веку SOKOM представља спортским речником: 12 пута су Американци победили, девет пута изгубили, а невероватних 43 пута било је "нерешено".
Од чак 64 конфликта у 100 година, Команда је само пет окарактерисала као ратове (два светска рата, "Пустињска олуја" - победе, Вијетнам - пораз, и Кореја - нерешено). У осталим мањим конфликтима, које SOCOM назива "сивом зоном", биланс је следећи: девет победа, осам пораза и 42 нерешена исхода.
- Када погледате овај биланс, схватате да је то јако лоше. На први поглед делује да има мало тих пораза, али и ненормално много исхода сукоба који су описани као нерешени. Схватите да је већина тих такође изгубљена. Зато сви морамо да се запитамо зашто су САД тако неефикасне у том погледу - каже генерал Баћевић.
Убијање и разарање
Може ли америчка војска после 2001. истовремено бити "највећа на свету" ако губи ратове и квазиратове?
Током предизборне дебате Републиканске партије раније ове године, тада још кандидат Мајк Хакаби рекао је да је сврха војске да "убија људе и разара ствари". Да ли је то заиста тако? "Нејшн" пише да "нико о томе нема појма". Јер, велики број америчких интервенција је заборављен, испарио из сећања просечних Американаца, али и остатка света.
Јер, ко се сећа интервенција у Либану (1958.), Конгу (1964. и 1967.), Доминиканској републици (1965.), Камбоџи (1975.), Ирану (1980.), Ел Салвадору (1980-1982.), Гренади (1983.), Чаду (1983.), Либији (1986.), Персијском заливу (1987-88.), Хондурасу (1988.), Панами (1989.), Сомалији (1992-95.), Хаитију (1994-95.), Албанији (1997)...
"Нити се ко сећа, нити зна који је био исход ових интервенција. Да ли су те операције заиста биле против фактора који прете америчкој безбедности? Да ли су те интервенције осигурале безбедност у свету? Шта ћемо са Ираком и акцијом "највеће светске војске" у тој земљи?", пита магазин.
У марту 2003. године тадашњи министар одбране САД Доналд Рамсфилд рекао је следеће:
"Наш циљ је одбрана америчког народа, уништење ирачког оружја за масовно уништење и ослобађање народа у тој земљи."
Међутим, акција у Ираку претворила је ту земљу у магнет за терористе: створен је злогласни калифат који је затровао и суседну Сирију и само повећао нестабилност. Елиминација оружја за масовно уништење није успела јер се испоставило да то оружје никада није ни постојало. Ослобађање ирачког народа завршило се смрћу стотина хиљада и присилном евакуацијом милиона људи. Земља је постала дубоко подељена између верских група. Шта ћемо са америчким народом? Американци се свакако не осећају одбрањеним. Према анкетама, Американци се више плаше тероризма данас него тик после 11. септембра. А знате чега се навише плаше? Терористичке групе која се рођена и одгојена у америчким затворима широм Ирака – ИССИС-а, пише "Нејшн", и закључује:
"Знате шта је једино сигурно? САД иза себе имају век сукоба и убијања људи од Никарагве, Немачке и Јапана, и разарања земаља од Кореје и Вијетнама до Ирака и Авганистана. Константно смо у рату од 1980. године, а победе се могу пребројати на прсте једне руке. Можемо да убијамо, разарамо, али не можемо да остваримо политичке циљеве. Зато нисмо ни близу тога да будемо 'највећа војска свих времена'", закључује амерички лист.