Упутство истраживачима родослова

1. Припремите се да уложите време, енергију и новац. И почните редом, ниво по ниво.

2. Прикупите и одмах ставите на папир све информације о прецима - лични подаци (имена предака, године рођења и упокојења претка и његове жене/мужа, за жену девојачко презиме, исто за браћу, сестре, децу, родитеље), места где су живели, претходно презиме породице, предања, итд. Изузетно је важна класификација података и бележење извора.

3. Обиђите гробове свих предака за које знате и преузмите податке са споменика, мислите и упоређујте.

3.1. Све надгробне плоче које могу да садрже важне информације треба да сликате. За сликање је важно доба дана и сунце, а уколико је контраст слаб помаже и гужва траве да се плоча истрља и направи више слика из разних углова. Затим слике пребаците у компјутер. Тада можете лакше да их ишчитате, нарочито ако је плоча оштећена, слова и бројеви нечитљиви или доводе у недоумицу. А кад успете да их прочитате са сигурношћу, препишите их. Једино тако можете да текстове са споменика класификујете, разврстате и обрадите информације које они садрже.

3.2. Имајте на уму да споменици пропадају на разне начине и тону у земљу. Неке сам буквално ископао да бих утврдио да ли носе неку мени важну информацију. И опреза ради сликајте их, чак иако Вам у том тренутку не изгледа да имају неку везу са Вашом породицом.

3.3. На споменицима има пуно грешака, било зато што су се рођаци накнадно сетили претка (кога се сећају само по причи или не знају тачно датуме), било зато што им нису биле нарочито важне тачне године, па су их одока одређивали, додавали или заокруживали, или због (могуће) неписмености или пијанства каменоресца, итд.

3.4. Што пре треба отићи са диктафоном, хемијском оловком и каро папиром код старијих који чувају усмена предања и памте људе и догађаје. Одмах то исписати и враћати се на допуну и проверу. Часне старине који знају и памте умиру, и то је ненадокнадиво (Двојица таквих су ми умрла исте године, без да сам од њих преузео информације, јер сам у лењости својој оставио озбиљан разговор за други пут).

3.5. Људско сећање је чудо. Подстакнути дестилатом шљиве (у правом тренутку – кад су расположени и кад немају шта да раде, а ово друго је на селу тешко погодити), људи се једног дана нечег сете, а други пут кажу: "Не знам ја то". Све обрадите у компјутеру, одштампајте, па се вратите на поновни разговор.

3.6. Сваког претка треба ставити у временски оквир – датуме рођења и смрти итд. Упоредите. Без тога, то је само обичан списак имена.

3.7. Обично се узима да се један пâс/колено рачуна од 25 до 30 година у просеку. Међутим, то више важи за новија времена и под условом да се ради о прворођеном или евентуално другорођеном детету. У временима старим, када се без лекара и лекова много умирало из (за данашње појмове) бенигних узрока, већи број деце је био услов преживљавања, могућност напретка и обезбеђење за старост (нпр. један предак ми је имао 16 деце, са две жене, до женидбе/удаје преживело је 6, за 3 нема података, прво дете је добио са 18 а последње са 54 године /распон 36 година/, и лозу је одржао само један син).

4. Нађите "Гласник етнографског института VII", САН, Београд, 1958. Ту се налази карта истражених подручја и називи дела/прилога који то подручје обрађују (где су можда била пребивалишта предака или одакле су дошли).

5. Прилоге углавном тражите у Српским етнографским зборницима. Чак и ако ту нема ничега за Вас, добро је прочитати прилоге који обрађују подручја у близини (због схватања исправног приступа материји и нових извора). Читајте, бележите и осигурајте нађене податке.

6. Књижаре - антикварнице. Ту сам нашао солидан избор књига о етнографским истраживањима.

7. Библиотеке - тражите обавезно под разним појмовима: етнографија, попис, историја, здравље, споменици...... Користите машту..

8. Када читате књигу, обавезно узмите лист папира и бележите читко изворе информација: назив књиге (наслов, поднаслов, број, збирку, едицију итд.), аутора, годину издања, а за сваки важан податак број странице на којој се налази - без обзира да ли је књига Ваша или није..

9. Стално пазите на класификовање нађених података, методолошки приступ, проучавање и схватање окружења у коме је предак живео. Не идите линијом мањег отпора. Уз сваки податак мора да буде назначен извор.

10. Читајте пажљиво. Мислите. Упоређујте. Не заборавите да свака записана чињеница не мора баш бити и истинита. Податак можемо да сматрамо доказаним (релативно) ако се поклапа у најмање два различита и независна извора ближа догађају, ако је логичан и ако се уклапа у историјско и природно окружење.
Пазите: неистину једном написану каснији "писци историје" мултипликују, али они нису прави извори (нпр. дечак на Чукур чесми у Београду заправо није био убијен, само повређен, али се неистина преписује без озбиљне провере овог податка).

11. Интернет - пружа обиље информација, али различитог степена поузданости. Посматрајте их само као евентуалне путоказе. Опреза никад довољно.

12.
Месне цркве: Матичне књиге су им, на жалост, углавном или уништене или су им после Другог светског рата одузете и пренете у државне архиве (што се и није показало увек тако лоше, јер сада се неке књиге пресудама враћају месним црквама које немају адекватне услове за њихово чување, па ће приступ грађи бити отежан).

13. Државне архиве - тражите публикацију коју сваки Архив мора да изда: "Водич кроз архивску грађу.....", или проверите преко њиховог сајта чиме располажу, а обавезно се распитајте и усмено. У архиве се иде тек када направите добар основ родослова од претходно наведених извора. Тада ћете лакше схватити шта тражите, шта да питате, и препознати шта и кога треба.

13.1. Архив Србије, Београд, Карнегијева 2: Углавном имају микрофилмоване дефтер и пописе, не баш најбољег квалитета, са не баш новим апаратима за њихов преглед. Поједина грађа није микрофилмована па имајте на уму да су под посебним режимом коришћења. Строжи су у том погледу од локалних архива, но, по мени ипак недовољно. Када одаберете шта вас интересује, тражите да Вам то пресниме на ЦД (наплаћују, наравно). Пошто су микрофилмоване копије страна бледуњаве, треба их провући кроз компјутерски програм који појачава контраст, а затим седите пред комјутер (или иштампајте) и проучите податке. Све прекуцајте на папир. Пошто су се пописи базирали на изјавама пописаних, године пописаних треба сматрати само релативно тачним. А у дефтерима и пописивачима се деси понека омашка. Имају и зграду у Железнику, Булевар младих 5. Ту су архивирани документи Краљевине Југославије.

13.2. Локални архиви – прво проверите шта имају од црквених матичних књига рођених, венчаних и умрлих. Нису све сачуване, а неке су и у веома лошем стању. Напомињем да место које Вас интересује највероватније није стално припадало истој цркви. Матичне књиге се воде од 1837. Писменост свештеника варира поприлично, писало се црквенословенским писмом до 1868, те је поједине записе веома тешко прочитати. Поготову што у почетку свест о потреби бележења чињеница рођења, венчања и смрти нису баш сви имали, чак ни свештеници, и поред претњи тешким законским казнама. Препоручујем: дигитални апарат намештен на опцију сликања без блица и обавезно пуну резервну батерију (из неког разлога батерија се брзо празни). Рукавице хируршке на руке, талк, или алкохол и марамице за дезинфекцију руку – гриње са тих старих књига нису безопасне. После, слике у компјутер, увеличајте и читајте. И, наравно, све битно прекуцајте. И у матичним књигама има грешака. Пошто свештеник није смео да носи матичну књигу са собом, а обилазио је веће подручје, више места, пешке, на коњу или воловским колима, бележио је, ваљда, на неким папирима или памтио податке, па их кад се врати уписивао у матичну књигу рођених и умрлих. А и народ је некад ове чињенице пријављивао, некад не.

13.3. Претражите још и Архив Југославије, Васе Пелагића 33, Архив Београда у Палмира Тољатија 1, на Новом Београду, где сам пронашао доста занимљивих података. Постоји и Војни архив у Жаркову, Ратка Ресановића 1, који податке још увек, на жалост, држи на картицама, а за то треба више времена.

13.4. Нове могућности нуде дигиталне библиотеке, употреба мање кошта олакшава проналажење информација и њихову употребу. Но имају и својих ограничења.

13.5. Када будете обрађивали податке из матичних књига, обратите пажњу да су на почетку коришћени патроними, надимци по занату или неком обележју, презиме по мајци која је надживела мужа, итд. И поред наредбе из 1851. да се презимена устале, обичај волунтаризма у пријављивању презимена се практикује до краја века. То је стварало потешкоће и свештеницима који су уписивали податке па понегде уз једно презиме додају и друго које употпуњава идентитет уписаног (нашао сам једног са уписана 4 презимена). Али, уз довољно других података понекад то помаже у реконструкцији имена предака за које немате податке. Пазите и на могућност да у проучаваном месту и неко из друге породице може да употреби исто презиме. Такође, могу и имена, односно надимци, да вас изненаде. Например: "Анђелија звата Љепосава".

14. Кад бележите, не варајте! Ни себе ни друге. Не измишљајте. Није срамота не бити потомак Немањића, чувеног војводе или сердара! На обичним људима почива историја..

15. Водите рачуна да исто презиме, па чак и ако је из истог краја, није довољно поуздан податак да је то Ваше братство, или породица. Скоро свако племе има братства са истим презименом.

16. Ако се нисте уплашили и поред свега горе наведеног и баш сте, баш одлучили да зароните у истраживање, још да Вам кажем: Нека Вам Бог помогне, подвижници! Уз Вас сам. Не губите наду, не одустајте. То је страст. Будите упорни. Негде ће да Вам се посрећи кад се најмање надате. Енергија не пропада. Од неког важног податка Вас можда дели само корак, или редак, или тренутак озбиљног размишљања! А успех чини човека тако, тако срећним!

17ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ! Са порастом интересовања за израду родослова и историјата породица појавио се и прави Бувљак родословља! На њему, као продаваца, има пуно потпуно некомпетентних псеудодокументариста и надриистраживача родослова - најблаже названих.
Ова сорта, онима који би да се сами не заморе, а још и да прођу што јефтиније, нуди широку лепезу понуде - колико пара, толико одредница; ако платите боље, и преци су Вам важнији; ако имате жељу да Вам је предак био Атила Бич Божији, који Вам се саплео о прапрапра... бабу, и то ће да Вам "докажу", уз подразумевано већу цену...........
Дакле, моја препорука је - ако већ неком плаћате да истражује и ради за Вас, не опредељујте се по реклами и самохвали, већ по његовој стручности. А то проверите на правим местима. Боље тако, него да Вам се после смеју.
Сетите се народних мудрости: "Туђа рука свраб не чеше", "Џабе је најскупље", "Свака овца има свог пастира" и "Кућу није завршио само онај који је није ни започео".

18. Не препоручујем прављење родослова у којима се уз мушке додају и преци и потомци по женској линији. Тада идете у ширину која обесмишљује идеју родослова, води расплињавању основне идеје, и, по мом мишљењу, не води никуд. То више није родослов одређене породице или братства, него родослов маленог дела опште људске популације. Једну породицу продужавају мушки потомци, а женски ће чинити део родослова друге породице. Неприродно је и нефункционално да жена, одива, буде и тамо и овде, јер то је заправо статус - Тамо нисам а овде ме нема!

TOP Ovaj web sajt je kreirao BeoHosting.com