Uputstvo istraživačima rodoslova

1.Pripremite se da uložite vreme, energiju i novac. I počnite redom, nivo po nivo.

2.Prikupite i odmah stavite na papir sve informacije o precima - lični podaci (imena predaka, godine rođenja i upokojenja pretka i njegove žene/muža, za ženu devojačko prezime, isto za braću, sestre, decu, roditelje), mesta gde su živeli, prethodno prezime porodice, predanja, itd. Izuzetno je važna klasifikacija podataka i beleženje izvora.

3.Obiđite grobove svih predaka za koje znate i preuzmite podatke sa spomenika, mislite i upoređujte.

3.1. Sve nadgrobne ploče koje mogu da sadrže važne informacije treba da slikate. Za slikanje je važno doba dana i sunce, a ukoliko je kontrast slab pomaže i gužva trave da se ploča istrlja i napravi više slika iz raznih uglova. Zatim slike prebacite u kompjuter. Tada možete lakše da ih iščitate, naročito ako je ploča oštećena, slova i brojevi nečitljivi ili dovode u nedoumicu. A kad uspete da ih pročitate sa sigurnošću, prepišite ih. Jedino tako možete da tekstove sa spomenika klasifikujete, razvrstate i obradite informacije koje oni sadrže.

3.2. Imajte na umu da spomenici propadaju na razne načine i tonu u zemlju. Neke sam bukvalno iskopao da bih utvrdio da li nose neku meni važnu informaciju. I opreza radi slikajte ih, čak iako Vam u tom trenutku ne izgleda da imaju neku vezu sa Vašom porodicom.

3.3. Na spomenicima ima puno grešaka, bilo zato što su se rođaci naknadno setili pretka (koga se sećaju samo po priči ili ne znaju tačno datume), bilo zato što im nisu bile naročito važne tačne godine, pa su ih odoka određivali, dodavali ili zaokruživali, ili zbog (moguće) nepismenosti ili pijanstva kamenoresca, itd.

3.4. Što pre treba otići sa diktafonom, hemijskom olovkom i karo papirom kod starijih koji čuvaju usmena predanja i pamte ljude i događaje. Odmah to ispisati i vraćati se na dopunu i proveru. Časne starine koji znaju i pamte umiru, i to je nenadoknadivo (Dvojica takvih su mi umrla iste godine, bez da sam od njih preuzeo informacije, jer sam u lenjosti svojoj ostavio ozbiljan razgovor za drugi put).

3.5. Ljudsko sećanje je čudo. Podstaknuti destilatom šljive (u pravom trenutku – kad su raspoloženi i kad nemaju šta da rade, a ovo drugo je na selu teško pogoditi), ljudi se jednog dana nečeg sete, a drugi put kažu: "Ne znam ja to". Sve obradite u kompjuteru, odštampajte, pa se vratite na ponovni razgovor.

3.6. Svakog pretka treba staviti u vremenski okvir – datume rođenja i smrti itd. Uporedite. Bez toga, to je samo običan spisak imena.

3.7. Obično se uzima da se jedan pâs/koleno računa od 25 do 30 godina u proseku. Međutim, to više važi za novija vremena i pod uslovom da se radi o prvorođenom ili eventualno drugorođenom detetu. U vremenima starim, kada se bez lekara i lekova mnogo umiralo iz (za današnje pojmove) benignih uzroka, veći broj dece je bio uslov preživljavanja, mogućnost napretka i obezbeđenje za starost (npr. jedan predak mi je imao 16 dece, sa dve žene, do ženidbe/udaje preživelo je 6, za 3 nema podataka, prvo dete je dobio sa 18 a poslednje sa 54 godine /raspon 36 godina/, i lozu je održao samo jedan sin).

4. Nađite "Glasnik etnografskog instituta VII", SAN, Beograd, 1958. Tu se nalazi karta istraženih područja i nazivi dela/priloga koji to područje obrađuju (gde su možda bila prebivališta predaka ili odakle su došli).

5. Priloge uglavnom tražite u Srpskim etnografskim zbornicima. Čak i ako tu nema ničega za Vas, dobro je pročitati priloge koji obrađuju područja u blizini (zbog shvatanja ispravnog pristupa materiji i novih izvora). Čitajte, beležite i osigurajte nađene podatke.

6. Knjižare - antikvarnice. Tu sam našao solidan izbor knjiga o etnografskim istraživanjima.

7. Biblioteke - tražite obavezno pod raznim pojmovima: etnografija, popis, istorija, zdravlje, spomenici...... Koristite maštu..

8. Kada čitate knjigu, obavezno uzmite list papira i beležite čitko izvore informacija: naziv knjige (naslov, podnaslov, broj, zbirku, ediciju itd.), autora, godinu izdanja, a za svaki važan podatak broj stranice na kojoj se nalazi - bez obzira da li je knjiga Vaša ili nije..

9. Stalno pazite na klasifikovanje nađenih podataka, metodološki pristup, proučavanje i shvatanje okruženja u kome je predak živeo. Ne idite linijom manjeg otpora. Uz svaki podatak mora da bude naznačen izvor.

10. Čitajte pažljivo. Mislite. Upoređujte. Ne zaboravite da svaka zapisana činjenica ne mora baš biti i istinita. Podatak možemo da smatramo dokazanim (relativno) ako se poklapa u najmanje dva različita i nezavisna izvora bliža događaju, ako je logičan i ako se uklapa u istorijsko i prirodno okruženje.
Pazite: neistinu jednom napisanu kasniji "pisci istorije" multiplikuju, ali oni nisu pravi izvori (npr. dečak na Čukur česmi u Beogradu zapravo nije bio ubijen, samo povređen, ali se neistina prepisuje bez ozbiljne provere ovog podatka).

11. Internet - pruža obilje informacija, ali različitog stepena pouzdanosti. Posmatrajte ih samo kao eventualne putokaze. Opreza nikad dovoljno.

12. Mesne crkve: Matične knjige su im, na žalost, uglavnom ili uništene ili su im posle Drugog svetskog rata oduzete i prenete u državne arhive (što se i nije pokazalo uvek tako loše, jer sada se neke knjige presudama vraćaju mesnim crkvama koje nemaju adekvatne uslove za njihovo čuvanje, pa će pristup građi biti otežan).

13. Državne arhive - tražite publikaciju koju svaki Arhiv mora da izda: "Vodič kroz arhivsku građu.....", ili proverite preko njihovog sajta čime raspolažu, a obavezno se raspitajte i usmeno. U arhive se ide tek kada napravite dobar osnov rodoslova od prethodno navedenih izvora. Tada ćete lakše shvatiti šta tražite, šta da pitate, i prepoznati šta i koga treba.

13.1. Arhiv Srbije, Beograd, Karnegijeva 2: Uglavnom imaju mikrofilmovane defter i popise, ne baš najboljeg kvaliteta, sa ne baš novim aparatima za njihov pregled. Pojedina građa nije mikrofilmovana pa imajte na umu da su pod posebnim režimom korišćenja. Stroži su u tom pogledu od lokalnih arhiva, no, po meni ipak nedovoljno. Kada odaberete šta vas interesuje, tražite da Vam to presnime na CD (naplaćuju, naravno). Pošto su mikrofilmovane kopije strana bledunjave, treba ih provući kroz kompjuterski program koji pojačava kontrast, a zatim sedite pred komjuter (ili ištampajte) i proučite podatke. Sve prekucajte na papir. Pošto su se popisi bazirali na izjavama popisanih, godine popisanih treba smatrati samo relativno tačnim. A u defterima i popisivačima se desi poneka omaška. Imaju i zgradu u Železniku, Bulevar mladih 5. Tu su arhivirani dokumenti Kraljevine Jugoslavije.

13.2. Lokalni arhivi – prvo proverite šta imaju od crkvenih matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih. Nisu sve sačuvane, a neke su i u veoma lošem stanju. Napominjem da mesto koje Vas interesuje najverovatnije nije stalno pripadalo istoj crkvi. Matične knjige se vode od 1837. Pismenost sveštenika varira poprilično, pisalo se crkvenoslovenskim pismom do 1868, te je pojedine zapise veoma teško pročitati. Pogotovu što u početku svest o potrebi beleženja činjenica rođenja, venčanja i smrti nisu baš svi imali, čak ni sveštenici, i pored pretnji teškim zakonskim kaznama. Preporučujem: digitalni aparat namešten na opciju slikanja bez blica i obavezno punu rezervnu bateriju (iz nekog razloga baterija se brzo prazni). Rukavice hirurške na ruke, talk, ili alkohol i maramice za dezinfekciju ruku – grinje sa tih starih knjiga nisu bezopasne. Posle, slike u kompjuter, uveličajte i čitajte. I, naravno, sve bitno prekucajte. I u matičnim knjigama ima grešaka. Pošto sveštenik nije smeo da nosi matičnu knjigu sa sobom, a obilazio je veće područje, više mesta, peške, na konju ili volovskim kolima, beležio je, valjda, na nekim papirima ili pamtio podatke, pa ih kad se vrati upisivao u matičnu knjigu rođenih i umrlih. A i narod je nekad ove činjenice prijavljivao, nekad ne.

13.3. Pretražite još i Arhiv Jugoslavije, Vase Pelagića 33, Arhiv Beograda u Palmira Toljatija 1, na Novom Beogradu, gde sam pronašao dosta zanimljivih podataka. Postoji i Vojni arhiv u Žarkovu, Ratka Resanovića 1, koji podatke još uvek, na žalost, drži na karticama, a za to treba više vremena.

13.4. Nove mogućnosti nude digitalne biblioteke, upotreba manje košta olakšava pronalaženje informacija i njihovu upotrebu. No imaju i svojih ograničenja.

13.5. Kada budete obrađivali podatke iz matičnih knjiga, obratite pažnju da su na početku korišćeni patronimi, nadimci po zanatu ili nekom obeležju, prezime po majci koja je nadživela muža, itd. I pored naredbe iz 1851. da se prezimena ustale, običaj voluntarizma u prijavljivanju prezimena se praktikuje do kraja veka. To je stvaralo poteškoće i sveštenicima koji su upisivali podatke pa ponegde uz jedno prezime dodaju i drugo koje upotpunjava identitet upisanog (našao sam jednog sa upisana 4 prezimena). Ali, uz dovoljno drugih podataka ponekad to pomaže u rekonstrukciji imena predaka za koje nemate podatke. Pazite i na mogućnost da u proučavanom mestu i neko iz druge porodice može da upotrebi isto prezime. Takođe, mogu i imena, odnosno nadimci, da vas iznenade. Naprimer: "Anđelija zvata Ljeposava".

14. Kad beležite, ne varajte! Ni sebe ni druge. Ne izmišljajte. Nije sramota ne biti potomak Nemanjića, čuvenog vojvode ili serdara! Na običnim ljudima počiva istorija.

15. Vodite računa da isto prezime, pa čak i ako je iz istog kraja, nije dovoljno pouzdan podatak da je to Vaše bratstvo, ili porodica. Skoro svako pleme ima bratstva sa istim prezimenom.

16. Ako se niste uplašili i pored svega gore navedenog i baš ste, baš odlučili da zaronite u istraživanje, još da Vam kažem: Neka Vam Bog pomogne, podvižnici! Uz Vas sam. Ne gubite nadu, ne odustajte. To je strast. Budite uporni. Negde će da Vam se posreći kad se najmanje nadate. Energija ne propada. Od nekog važnog podatka Vas možda deli samo korak, ili redak, ili trenutak ozbiljnog razmišljanja! A uspeh čini čoveka tako, tako srećnim!

17.   VAŽNO UPOZORENjE! Sa porastom interesovanja za izradu rodoslova i istorijata porodica pojavio se i pravi Buvljak rodoslovlja! Na njemu, kao prodavaca, ima puno potpuno nekompetentnih pseudodokumentarista i nadriistraživača rodoslova - najblaže nazvanih.
Ova sorta, onima koji bi da se sami ne zamore, a još i da prođu što jeftinije, nudi široku lepezu ponude - koliko para, toliko odrednica; ako platite bolje, i preci su Vam važniji; ako imate želju da Vam je predak bio Atila Bič Božiji, koji Vam se sapleo o praprapra... babu, i to će da Vam "dokažu", uz podrazumevano veću cenu...........
Dakle, moja preporuka je - ako već nekom plaćate da istražuje i radi za Vas, ne opredeljujte se po reklami i samohvali, već po njegovoj stručnosti. A to proverite na pravim mestima. Bolje tako, nego da Vam se posle smeju.
Setite se narodnih mudrosti: "Tuđa ruka svrab ne češe", "Džabe je najskuplje", "Svaka ovca ima svog pastira" i "Kuću nije završio samo onaj koji je nije ni započeo".

18. Ne preporučujem pravljenje rodoslova u kojima se uz muške dodaju i preci i potomci po ženskoj liniji. Tada idete u širinu koja obesmišljuje ideju rodoslova, vodi rasplinjavanju osnovne ideje, i, po mom mišljenju, ne vodi nikud. To više nije rodoslov određene porodice ili bratstva, nego rodoslov malenog dela opšte ljudske populacije. Jednu porodicu produžavaju muški potomci, a ženski će činiti deo rodoslova druge porodice. Neprirodno je i nefunkcionalno da žena, odiva, bude i tamo i ovde, jer to je zapravo status - Tamo nisam a ovde me nema!